Yochanan 7
1 After these things, Jesus was walking in Galilee, for he would not walk in Judea, because the Jewish leaders sought to kill him.
И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2 Now the Jewish festival, the Feast of Tabernacles, was near.
Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3 So his brothers said to him, "Depart from here, and go into Judea, that your disciples also may see your works that you are doing.
Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4 For no one does anything in secret when he himself seeks to be known openly. If you do these things, show yourself to the world."
Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5 For even his brothers did not believe in him.
Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6 Jesus therefore said to them, "My time has not yet come, but your time is always ready.
Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7 The world cannot hate you, but it hates me, because I testify about it, that its works are evil.
Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8 You go up to the feast. I am not yet going up to this feast, because my time is not yet fulfilled."
Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9 After he had said this, he stayed in Galilee.
Рекавши им ово оста у Галилеји.
10 But when his brothers had gone up to the feast, then he also went up, not publicly, but as it were in secret.
А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11 The Jewish leaders therefore sought him at the feast, and said, "Where is he?"
А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12 There was much murmuring among the crowds concerning him. Some said, "He is a good man." But others said, "Not so, but he leads the crowd astray."
И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13 Yet no one spoke openly of him for fear of the Jewish leaders.
Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14 But when it was now the midst of the feast, Jesus went up into the temple and taught.
Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15 Then the Jewish leaders were astonished, saying, "How does this man know such writings, having never been educated?"
И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16 Jesus therefore answered them, "My teaching is not mine, but his who sent me.
Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17 If anyone desires to do his will, he will know about the teaching, whether it is from God, or if I am speaking from myself.
Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18 He who speaks from himself seeks his own glory, but he who seeks the glory of him who sent him is true, and no unrighteousness is in him.
Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19 Did not Moses give you the Law, and yet none of you keeps the Law? Why do you seek to kill me?"
Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20 The crowd answered, "You have a demon. Who seeks to kill you?"
Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21 Jesus answered them, "I did one work, and you are all amazed.
Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22 Moses has given you circumcision (not that it is of Moses, but of the fathers), and on the Sabbath you circumcise a boy.
Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23 If a boy receives circumcision on the Sabbath, that the Law of Moses may not be broken, are you angry with me, because I made a man completely healthy on the Sabbath?
Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24 Do not judge according to appearance, but judge righteous judgment."
Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25 Therefore some of them of Jerusalem said, "Is not this he whom they seek to kill?
Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26 Look, he speaks openly, and they say nothing to him. Can it be that the rulers indeed know that this is the Messiah?
И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27 However we know where this man comes from, but when the Messiah comes, no one will know where he comes from."
Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28 Jesus therefore called out in the temple, teaching and saying, "You both know me, and know where I am from. I have not come of myself, but he who sent me is true, whom you do not know.
Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29 I know him, because I am from him, and he sent me."
Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30 They sought therefore to take him; but no one laid a hand on him, because his hour had not yet come.
Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31 But many in the crowd believed in him. They said, "When the Messiah comes, he won't do more signs than those which this man has done, will he?"
А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32 The Pharisees heard the crowd murmuring these things concerning him, and the chief priests and the Pharisees sent officers to arrest him.
Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33 Then Jesus said, "I will be with you a little while longer, then I go to him who sent me.
Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34 You will seek me, but won't find; and where I am, you cannot come."
Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35 The Jewish leaders therefore said among themselves, "Where will this man go that we won't find him? Will he go to the Diaspora among the Greeks, and teach the Greeks?
А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36 What is this word that he said, 'You will seek me, but won't find; and where I am, you cannot come'?"
Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37 Now on the last and greatest day of the feast, Jesus stood and said in a loud voice, "If anyone is thirsty, let him come to me and drink.
А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38 He who believes in me, as the Scripture has said, from within him will flow rivers of living water."
Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39 But he said this about the Spirit, which those believing in him were to receive. For the Spirit was not yet given, because Jesus was not yet glorified.
А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40 Some of the crowd therefore, when they heard these words, said, "This is truly the Prophet."
А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41 Others said, "This is the Messiah." But some said, "What, does the Messiah come out of Galilee?
Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42 Hasn't the Scripture said that the Messiah comes of the offspring of David, and from Bethlehem, the village where David was?"
Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43 So there arose a division in the crowd because of him.
Тако распра постаде у народу Њега ради.
44 Some of them would have arrested him, but no one laid hands on him.
А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45 The officers therefore came to the chief priests and Pharisees, and they said to them, "Why did you not bring him?"
Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46 The officers answered, "No man ever spoke like this man."
А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47 The Pharisees therefore answered them, "You are not also led astray, are you?
Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48 Have any of the rulers believed in him, or of the Pharisees?
Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49 But this crowd that does not know the Law is accursed."
Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50 Nicodemus (he who came to him before, being one of them) said to them,
Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51 "Does our Law judge a man, unless it first hears from him personally and knows what he does?"
Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52 They answered him, "Are you also from Galilee? Search, and see that no prophet comes from Galilee."
Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53 Then everyone went to his own house,
И отидоше сваки својој кући.
