2 Peter 1
1 Simeon Peter, a servant and an apostle of Jesus Christ, to those who obtained an equally precious faith with us in the righteousness of our God and Savior Jesus Christ:
Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:
2 Grace and peace be multiplied to you in the acknowledgment of God and of Jesus our Lord!
Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.
3 As His divine power has given to us all things pertaining to life and piety, through the acknowledgment of Him who called us through glory and virtue,
Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,
4 through which the most great and precious promises have been given to us, that through these you may become partakers of a divine nature, having escaped from the corruption [and] lust in the world.
Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.
5 And [for] this same [reason] also, having brought in all diligence, supplement your faith with virtue, and with virtue—knowledge,
И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,
6 and with knowledge—self-control, and with self-control—endurance, and with endurance—piety,
А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
7 and with piety—brotherly kindness, and with brotherly kindness—love;
А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
8 for these things being in you and abounding, make [you] neither inert nor unfruitful in regard to the knowledge of our Lord Jesus Christ,
Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.
9 for he with whom these things are not present is blind, dim-sighted, having become forgetful of the cleansing of his old sins;
А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.
10 therefore, rather, brothers, be diligent to make steadfast your calling and [divine] selection, for doing these things you may never stumble;
Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;
11 in this way the entrance into the continuous kingdom of our Lord and Savior Jesus Christ will be richly supplemented to you. (aiōnios g166)
Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа. (aiōnios g166)
12 Therefore, I will always be ready to remind you about these things, although you have known [them] and have been established in the present truth,
Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;
13 and I think right, so long as I am in this tent, to stir you up in reminding [you],
Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,
14 having known that the laying aside of my tent is soon, even as our Lord Jesus Christ also showed to me.
Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.
15 And I will also be diligent [to ensure] that you always have a remembrance to make of these things after my departure.
А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;
16 For having not followed out skillfully devised fables, we made known to you the power and coming of our Lord Jesus Christ, but having become eyewitnesses of His majesty—
Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.
17 for having received honor and glory from God the Father, such a voice being borne to Him by the Excellent Glory: “This is My Son, the Beloved, in whom I delighted”;
Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.
18 and we heard this voice borne out of Heaven, being with Him at the holy mountain.
И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.
19 And we have a more firm prophetic word, to which we do well giving heed, as to a lamp shining in a dark place, until day may dawn, and [the] morning star may arise in your hearts;
И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.
20 knowing this first, that no prophecy of the Writing comes of private exposition,
И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;
21 for prophecy never came by [the] will of man, but men spoke from God, being brought by the Holy Spirit.
Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.
