2 Chronicles 10
1 And Rehobo'am went to Shechem: for to Shechem were all Israel come to make him king.
Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.
2 And it came to pass, when Jerobo'am the son of Nebat heard of it, for he was in Egypt, whither he had fled from the presence of king Solomon, that Jerobo'am returned out of Egypt.
А кад чу Јеровоам, син Наватов, који беше у Мисиру побегао онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.
3 And they sent and called him: and so came Jerobo'am with all Israel and spoke to Rehobo'am, saying,
Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:
4 Thy father made our yoke hard; but now do thou make lighter the hard service of thy father, and his heavy yoke which he put upon us, and we will serve thee.
Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.
5 And he said unto them, After but three days, then return unto me. And the people went away.
А он им рече: До три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
6 Then consulted king Rehobo'am with the old men that had stood before Solomon his father while he yet lived, saying, How do you advise that I should return an answer to this people?
Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?
7 And they spoke unto him, saying, If thou wilt be kind to this people, and please them, and speak to them good words: then will they be servants unto thee for all times.
А они му рекоше говорећи: Ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.
8 But he forsook the counsel which the old men had given him, and consulted with the young men that were grown up with him, and who stood before him.
Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;
9 And he said unto them, How do you counsel how we should give an answer to this people, who have spoken to me, saying, Make lighter the yoke which thy father did put upon us?
И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.
10 Then spoke with him the young men that were grown up with him, saying, Thus must thou say unto the people that have spoken unto thee, saying, Thy father made our yoke heavy, but do thou make it lighter unto us: thus must thou say unto them, My little finger is thicker than my father's loins.
Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: Мој мали прст дебљи је од бедара оца мог.
11 And now [if] my father hath burdened you with a heavy yoke, I will add to your yoke: [if] my father hath chastised you with whips, then will I [do it] with scorpion-thorns.
Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
12 When now Jerobo'am and all the people came to Rehobo'am on the third day, as the king had spoken, saying, Return to me on the third day:
А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.
13 The king answered them harshly; and king Rehobo'am forsook the counsel of the old men;
И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам савет старачки,
14 And he spoke to them after the counsel of the young men, saying, My father made your yoke heavy, and I will add thereto; my father chastised you with whips, but I will [do it] with scorpion-thorns.
И одговори им како га саветоваше младићи, говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивим бичевима.
15 And the king hearkened not unto the people; for it was so brought about from God, in order that the Lord might fulfill his word, which he had spoken by means of Achiyahu the Shilonite unto Jerobo'am the son of Nebat.
И цар се оглуши народа, јер Бог беше тако уредио да би потврдио Господ реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.
16 So when all Israel saw that the king hearkened not unto them, the people answered the king, saying, What portion have we in David? nor have we an inheritance in the son of Jesse: every man to your tents, O Israel; now, see to thy own house, David. So did all Israel go to their tents.
А кад виде сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.
17 But as for the children of Israel who dwelt in the cities of Judah, over them did Rehobo'am reign.
Само над синовима Израиљевим који живљаху по градовима Јудиним зацари се Ровоам.
18 Then sent king Rehobo'am Hadoram who was over the tribute; but the children of Israel stoned him with stones, that he died. Therefore king Rehobo'am made speed with his might to get upon his chariot, to flee to Jerusalem.
И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.
19 So did Israel rebel against the house of David unto this day.
Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.
