Psalms 66
1 To the chief Musician, A Song [or] Psalm. Make a joyful noise unto God, all ye lands:
Покликни Богу, сва земљо!
2 Sing forth the honour of his name: make his praise glorious.
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Say unto God, How terrible [art thou in] thy works! through the greatness of thy power shall thine enemies submit themselves unto thee.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 All the earth shall worship thee, and shall sing unto thee; they shall sing [to] thy name. (Selah)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Come and see the works of God: [he is] terrible [in his] doing toward the children of men.
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 He turned the sea into dry [land: ] they went through the flood on foot: there did we rejoice in him.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 He ruleth by his power for ever; his eyes behold the nations: let not the rebellious exalt themselves. (Selah)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 O bless our God, ye people, and make the voice of his praise to be heard:
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 Which holdeth our soul in life, and suffereth not our feet to be moved.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 For thou, O God, hast proved us: thou hast tried us, as silver is tried.
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Thou broughtest us into the net; thou laidst affliction upon our loins.
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Thou hast caused men to ride over our heads; we went through fire and through water: but thou broughtest us out into a wealthy [place].
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 I will go into thy house with burnt offerings: I will pay thee my vows,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 Which my lips have uttered, and my mouth hath spoken, when I was in trouble.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 I will offer unto thee burnt sacrifices of fatlings, with the incense of rams; I will offer bullocks with goats. (Selah)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Come [and] hear, all ye that fear God, and I will declare what he hath done for my soul.
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 I cried unto him with my mouth, and he was extolled with my tongue.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 If I regard iniquity in my heart, the Lord will not hear [me: ]
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 [But] verily God hath heard [me; ] he hath attended to the voice of my prayer.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Blessed [be] God, which hath not turned away my prayer, nor his mercy from me.
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
