1 Corinthians 11
1 Be ye followers of me, even as I also [am] of Christ.
Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2 Now I praise you, brethren, that ye remember me in all things, and keep the ordinances, as I delivered [them] to you.
Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
3 But I would have you know, that the head of every man is Christ; and the head of the woman [is] the man; and the head of Christ [is] God.
Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
4 Every man praying or prophesying, having [his] head covered, dishonoureth his head.
Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5 But every woman that prayeth or prophesieth with [her] head uncovered dishonoureth her head: for that is even all one as if she were shaven.
И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
6 For if the woman be not covered, let her also be shorn: but if it be a shame for a woman to be shorn or shaven, let her be covered.
Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7 For a man indeed ought not to cover [his] head, forasmuch as he is the image and glory of God: but the woman is the glory of the man.
Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
8 For the man is not of the woman; but the woman of the man.
Јер није муж од жене него жена од мужа.
9 Neither was the man created for the woman; but the woman for the man.
Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
10 For this cause ought the woman to have power on [her] head because of the angels.
Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
11 Nevertheless neither is the man without the woman, neither the woman without the man, in the Lord.
Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
12 For as the woman [is] of the man, even so [is] the man also by the woman; but all things of God.
Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
13 Judge in yourselves: is it comely that a woman pray unto God uncovered?
Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
14 Doth not even nature itself teach you, that, if a man have long hair, it is a shame unto him?
Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
15 But if a woman have long hair, it is a glory to her: for [her] hair is given her for a covering.
А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
16 But if any man seem to be contentious, we have no such custom, neither the churches of God.
Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
17 Now in this that I declare [unto you] I praise [you] not, that ye come together not for the better, but for the worse.
Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
18 For first of all, when ye come together in the church, I hear that there be divisions among you; and I partly believe it.
Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
19 For there must be also heresies among you, that they which are approved may be made manifest among you.
Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
20 When ye come together therefore into one place, [this] is not to eat the Lord’s supper.
А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
21 For in eating every one taketh before [other] his own supper: and one is hungry, and another is drunken.
Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
22 What? have ye not houses to eat and to drink in? or despise ye the church of God, and shame them that have not? What shall I say to you? shall I praise you in this? I praise [you] not.
Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
23 For I have received of the Lord that which also I delivered unto you, That the Lord Jesus the [same] night in which he was betrayed took bread:
Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
24 And when he had given thanks, he brake [it], and said, Take, eat: this is my body, which is broken for you: this do in remembrance of me.
И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
25 After the same manner also [he took] the cup, when he had supped, saying, This cup is the new testament in my blood: this do ye, as oft as ye drink [it], in remembrance of me.
Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
26 For as often as ye eat this bread, and drink this cup, ye do shew the Lord’s death till he come.
Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
27 Wherefore whosoever shall eat this bread, and drink [this] cup of the Lord, unworthily, shall be guilty of the body and blood of the Lord.
Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28 But let a man examine himself, and so let him eat of [that] bread, and drink of [that] cup.
Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
29 For he that eateth and drinketh unworthily, eateth and drinketh damnation to himself, not discerning the Lord’s body.
Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
30 For this cause many [are] weak and sickly among you, and many sleep.
Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
31 For if we would judge ourselves, we should not be judged.
Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
32 But when we are judged, we are chastened of the Lord, that we should not be condemned with the world.
Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
33 Wherefore, my brethren, when ye come together to eat, tarry one for another.
Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
34 And if any man hunger, let him eat at home; that ye come not together unto condemnation. And the rest will I set in order when I come.
Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
