Luke 6
1 AND it came to pass on the sabbath after the second day of the passover, that he was passing through the cornfields; and the disciples plucked the ears of corn, and did eat, rubbing them out in their hands.
Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
2 Then said some of the Pharisees unto them, Why do ye that which is not lawful on the sabbath-day?
А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
3 And Jesus answering said to them; Have ye never read what David did, when he was hungry, and those who were with him?
И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4 how he entered into the house of God, and took the loaves of shew-bread, and did eat, and gave also to those who were with him; which it was not lawful for any to eat, but the priests alone?
Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
5 And he said, The Son of man is Lord also of the sabbath-day.
И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6 And it came to pass on another sabbath, that he entered into the synagogue and taught: and a man was there, and his right hand was shrunk.
А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
7 Then the scribes and Pharisees watched him, if he would heal on the sabbath-day, that they might find an accusation against him.
Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
8 Now he knew their thoughts, and said to the man who had the withered hand, Rise, and stand in the midst. And he arose, and stood up.
А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
9 Then said Jesus unto them, I will ask you a question; Is it lawful to do good on the sabbath-day, or to do evil? to preserve life or to destroy it?
А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
10 And looking round upon them all, he said to the man, Stretch out thine hand; and he did so: and his hand was restored sound as the other.
И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
11 But they were filled with madness, and talked earnestly to each other what they could do to Jesus.
А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
12 Now it came to pass in those days, that he went out into a mountain to pray and continued all night in an oratory of God.
Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
13 And when it was day, he called his disciples to him; and elected from them twelve, whom he named Apostles:
И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14 Simon, whom he also called Peter, and Andrew his brother, James and John, Philip and Bartholomew,
Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
15 Matthew and Thomas, James son of Alpheus, and Simon called the Zealous,
Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
16 Jude the brother of James, and Judas Iscariot, who also was the traitor.
Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
17 And coming down with them, he stood on a level spot: and the crowd of his disciples, and a vast multitude of people from all Judea and Jerusalem, and the sea coast of Tyre and Sidon, who came to hear him, and to be healed of their diseases;
И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18 and they who were disturbed with unclean spirits: and they were cured.
Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
19 And all the multitude strove to touch him, for there went virtue out of him, and healed them all.
И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20 And he lifted up his eyes on his disciples, and said, Blessed are ye poor, for yours is the kingdom of God.
И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
21 Blessed are ye who hunger now, for ye shall be filled. Blessed are ye that weep now, for ye shall laugh.
Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
22 Blessed are ye, when men shall hate you, and when they shall separate you from them, and shall revile you, and shall cast out your name as evil, for the Son of man’s sake.
Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
23 Rejoice in that day, and leap for joy; for, lo! your reward is great in heaven: for after the same manner did your fathers to the prophets.
Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
24 But wo unto you who are rich! for ye have received your consolation.
Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
25 Wo unto you who are full! for ye shall hunger. Wo unto you who laugh now! for ye shall mourn and weep.
Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
26 Wo unto you, when men shall speak well of you! for just so did their fathers of the false prophets.
Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
27 But I say to you who hear, Love your enemies, do good to those who hate you;
Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
28 bless those who curse you, and pray for those who wantonly insult you.
Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
29 To him that smiteth thee on the cheek, offer the other also; and from him who would take from thee thy cloak, withhold not thy coat also.
Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
30 And give to every one that asketh thee; and from him who would take thy goods, demand them not again.
А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31 And as ye would that men should do unto you, do ye also to them in like manner.
И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
32 And if ye love them that love you, what thanks are due to you? for even sinners love those who love them.
И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33 And if ye do good to them who do good to you, what thanks have ye? do not even sinners the same thing?
И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
34 And if ye lend to those, from whom ye hope to receive back again, what thanks are due to you? for sinners lend to sinners, that they may receive an equivalent.
И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
35 But love your enemies, and do good and lend, hoping for nothing in return: and your reward shall be great, and ye shall be the children of the Most High; for he is kind unto the unthankful and to the wicked.
Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
36 Be ye therefore compassionate, as also your Father is compassionate.
Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37 And judge not, that ye be not judged: condemn not, and ye shall not be condemned:
И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38 give, and there shall be given unto you; good measure pressed down, and shook, and running over, shall they give into your lap. For with what measure ye mete, it shall be measured back to you again.
Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
39 And he spake a parable unto them, Can the blind lead the blind? will they not both fall into the pit?
И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40 The disciple is not above his teacher; but every one who is completely taught shall be as his master.
Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41 But why beholdest thou the mote which is in thy brother’s eye, but observest not the beam which is in thine own eye?
А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
42 Or how canst thou say to thy brother, Brother, permit me to take off the mote which is on thine eye, not seeing thyself the beam in thine own eye? Thou hypocrite! cast out the beam which is in thine eye, and then shalt thou see distinctly to take off the mote which is in thy brother’s eye.
Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
43 For there is no good tree which produceth fruit of a bad quality; neither doth a tree of a bad sort produce good fruit.
Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
44 Every tree is known by its own peculiar fruit. For men do not gather figs from off thorns, nor do they gather from the bramble a bunch of grapes.
Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
45 A good man, out of the good treasure of his heart, produceth what is good; and a wicked man, from the evil treasure in his heart, produceth that which is evil: for out of the abundance of the heart the mouth speaketh.
Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46 And why call ye me, Lord, Lord, and do not the things which I say?
А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
47 Every one who cometh to me, and heareth my words, and puts them in practice, I will shew you to whom he is like:
Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48 he is like to a man, building a house, who digged, and sunk deep, and laid the foundation on a rock; and when there was a flood, the river rushed violently against that house, and was not of force to shake it, for it was founded on a rock.
Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49 But he that heareth, and doth not practice, is like a man who built his house on the earth without a foundation; against which the river rushed violently, and immediately it fell; and the crash of the fall of that house was great.
А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
