Proverbs 31
1 THE WORDS OF KING LEMUEL: The prophecie which his mother taught him.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 What my sonne! and what ye sonne of my wombe! and what, O sonne of my desires!
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Giue not thy strength vnto women, nor thy wayes, which is to destroy Kings.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 It is not for Kings, O Lemuel, it is not for Kings to drink wine nor for princes strog drinke,
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 Lest he drinke and forget the decree, and change the iudgement of all the children of affliction.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Giue ye strong drinke vnto him that is readie to perish, and wine vnto them that haue griefe of heart.
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 Let him drinke, that he may forget his pouertie, and remember his miserie no more.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Open thy mouth for the domme in the cause of all the children of destruction.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Open thy mouth: iudge righteously, and iudge the afflicted, and the poore.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Who shall finde a vertuous woman? for her price is farre aboue the pearles.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 The heart of her husband trusteth in her, and he shall haue no neede of spoyle.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 She will doe him good, and not euill all the dayes of her life.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 She seeketh wooll and flaxe, and laboureth cheerefully with her handes.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 She is like the shippes of marchants: shee bringeth her foode from afarre.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 And she riseth, whiles it is yet night: and giueth the portion to her houshold, and the ordinarie to her maides.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 She considereth a field, and getteth it: and with the fruite of her handes she planteth a vineyarde.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 She girdeth her loynes with strength, and strengtheneth her armes.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 She feeleth that her marchandise is good: her candle is not put out by night.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 She putteth her handes to the wherue, and her handes handle the spindle.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 She stretcheth out her hand to the poore, and putteth foorth her hands to the needie.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 She feareth not the snowe for her familie: for all her familie is clothed with skarlet.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 She maketh her selfe carpets: fine linen and purple is her garment.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Her husband is knowen in the gates, when he sitteth with the Elders of the land.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 She maketh sheetes, and selleth them, and giueth girdels vnto the marchant.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Strength and honour is her clothing, and in the latter day she shall reioyce.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 She openeth her mouth with wisdome, and the lawe of grace is in her tongue.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 She ouerseeth the wayes of her housholde, and eateth not the bread of ydlenes.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Her children rise vp, and call her blessed: her husband also shall prayse her, saying,
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 Many daughters haue done vertuously: but thou surmountest them all.
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Fauour is deceitfull, and beautie is vanitie: but a woman that feareth the Lord, she shall be praysed.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Giue her of the fruite of her hands, and let her owne workes prayse her in the gates.
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
