Proverbs 22
1 A good name is to be chosen aboue great riches, and louing fauour is aboue siluer and aboue golde.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 The rich and poore meete together: the Lord is the maker of them all.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 A prudent man seeth the plague, and hideth himselfe: but the foolish goe on still, and are punished.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The rewarde of humilitie, and the feare of God is riches, and glory, and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thornes and snares are in the way of the frowarde: but he that regardeth his soule, will depart farre from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Teache a childe in the trade of his way, and when he is olde, he shall not depart from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich ruleth the poore, and the borower is seruant to the man that lendeth.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 He that soweth iniquitie, shall reape affliction, and the rodde of his anger shall faile.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 He that hath a good eye, he shalbe blessed: for he giueth of his bread vnto the poore.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Cast out the scorner, and strife shall go out: so contention and reproche shall cease.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Hee that loueth purenesse of heart for the grace of his lippes, the King shalbe his friend.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 The eyes of the Lord preserue knowledge: but hee ouerthroweth the wordes of the transgressour.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The slouthfull man saith, A lyon is without, I shall be slaine in the streete.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 The mouth of strage women is as a deepe pit: he with whom the Lord is angry, shall fall therein.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Foolishnesse is bounde in the heart of a childe: but the rodde of correction shall driue it away from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 Hee that oppresseth the poore to increase him selfe, and giueth vnto the riche, shall surely come to pouertie.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Incline thine eare, and heare the wordes of the wise, and apply thine heart vnto my knowledge.
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For it shalbe pleasant, if thou keepe them in thy bellie, and if they be directed together in thy lippes.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That thy confidence may be in the Lord, I haue shewed thee this day: thou therefore take heede.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Haue not I written vnto thee three times in counsels and knowledge,
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 That I might shewe thee the assurance of the wordes of trueth to answere the wordes of trueth to them that sende to thee?
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Robbe not the poore, because hee is poore, neither oppresse the afflicted in iudgement.
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For the Lord will defende their cause, and spoyle the soule of those that spoyle them.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Make no friendship with an angrie man, neither goe with the furious man,
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 Least thou learne his wayes, and receiue destruction to thy soule.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Be not thou of them that touch the hand, nor among them that are suretie for debts.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 If thou hast nothing to paye, why causest thou that he should take thy bed from vnder thee?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Thou shalt not remooue the ancient bounds which thy fathers haue made.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Thou seest that a diligent man in his businesse standeth before Kings, and standeth not before the base sort.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
