Acts 11
1 Nowe the Apostles and the brethren that were in Iudea, heard, that the Gentiles had also receiued the worde of God.
А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
2 And when Peter was come vp to Hierusalem, they of the circumcision contended against him,
И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
3 Saying, Thou wentest in to men vncircumcised, and hast eaten with them.
Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
4 Then Peter beganne, and expounded the thing in order to them, saying,
А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
5 I was in the citie of Ioppa, praying, and in a trance I sawe this vision, A certaine vessell comming downe as it had bene a great sheete, let downe from heauen by the foure corners, and it came to me.
Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
6 Towarde the which when I had fastened mine eyes, I considered, and sawe foure footed beastes of the earth, and wilde beastes, and creeping things, and foules of the heauen.
Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
7 Also I heard a voyce, saying vnto me, Arise, Peter: slay and eate.
А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
8 And I said, God forbid, Lord: for nothing polluted or vncleane hath at any time entred into my mouth.
А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
9 But the voyce answered me the seconde time from heauen, The things that God hath purified, pollute thou not.
А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
10 And this was done three times, and all were taken vp againe into heauen.
А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11 Then behold, immediatly there were three men already come vnto the house where I was, sent from Cesarea vnto me.
И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
12 And the Spirit saide vnto me, that I should go with them, without doubting: moreouer these sixe brethren came with me, and we entred into the mans house.
А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
13 And he shewed vs, howe he had seene an Angel in his house, which stoode and said to him, Send men to Ioppa, and call for Simon, whose surname is Peter.
И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
14 He shall speake wordes vnto thee, whereby both thou and all thine house shalbe saued.
Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15 And as I began to speake, the holy Ghost fell on them, euen as vpon vs at the beginning.
А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16 Then I remembred the word of the Lord, howe he said, Iohn baptized with water, but ye shalbe baptized with the holy Ghost.
Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
17 For as much then as God gaue them a like gift, as he did vnto vs, when we beleeued in the Lord Iesus Christ, who was I, that I coulde let God?
Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
18 When they heard these things, they helde their peace, and glorified God, saying, Then hath God also to the Gentiles graunted repentance vnto life.
А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
19 And they which were scattered abroade because of the affliction that arose about Steuen, went throughout till they came vnto Phenice and Cyprus, and Antiochia, preaching the worde to no man, but vnto the Iewes onely.
А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
20 Now some of them were men of Cyprus and of Cyrene, which when they were come into Antiochia, spake vnto the Grecians, and preached the Lord Iesus.
А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
21 And the hand of the Lord was with them, so that a great number beleeued and turned vnto the Lord.
И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
22 Then tydings of those things came vnto the eares of the Church, which was in Hierusalem, and they sent foorth Barnabas, that he should goe vnto Antiochia.
А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
23 Who when he was come and had seene the grace of God, was glad, and exhorted all, that with purpose of heart they would continue in the Lord.
Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
24 For he was a good man, and full of the holy Ghost, and faith, and much people ioyned them selues vnto the Lord.
Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
25 Then departed Barnabas to Tarsus to seeke Saul:
Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
26 And when he had founde him, he brought him vnto Antiochia: and it came to passe that a whole yere they were conuersant with ye Church, and taught much people, in so much that the disciples were first called Christians in Antiochia.
И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
27 In those dayes also came Prophets from Hierusalem vnto Antiochia.
А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28 And there stoode vp one of them named Agabus, and signified by the Spirit, that there should be great famine throughout all the world, which also came to passe vnder Claudius Cesar.
И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
29 Then the disciples, euery man according to his ability, purposed to sende succour vnto the brethren which dwelt in Iudea.
А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30 Which thing they also did, and sent it to the Elders, by the hand of Barnabas and Saul.
Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
