2 Corinthians 3
1 Doe we begin to praise our selues againe? or neede we as some other, epistles of recommendation vnto you, or letters of recommendation from you?
Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
2 Yee are our epistle, written in our hearts, which is vnderstand, and read of all men,
Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
3 In that yee are manifest, to be the Epistle of Christ, ministred by vs, and written, not with yncke, but with the Spirite of the liuing God, not in tables of stone, but in fleshly tables of the heart.
Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
4 And such trust haue we through Christ to God:
А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
5 Not that we are sufficient of our selues, to thinke any thing, as of our selues: but our sufficiencie is of God,
Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6 Who also hath made vs able ministers of the Newe testament, not of the letter, but of the Spirite: for the letter killeth, but the Spirite giueth life.
Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
7 If then the ministration of death written with letters and ingrauen in stones, was glorious, so that the children of Israel coulde not beholde the face of Moses, for the glorie of his countenance (which glorie is done away.)
Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
8 Howe shall not the ministration of the Spirite be more glorious?
А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
9 For if the ministerie of condemnation was glorious, much more doeth the ministration of righteousnesse exceede in glorie.
Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10 For euen that which was glorified, was not glorified in this point, that is, as touching the exceeding glorie.
Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11 For if that which should be abolished, was glorious, much more shall that which remaineth, be glorious.
Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12 Seeing then that we haue such trust, we vse great boldnesse of speach.
Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
13 And we are not as Moses, which put a vaile vpon his face, that the children of Israel should not looke vnto the ende of that which should be abolished.
И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14 Therefore their mindes are hardened: for vntill this day remaineth the same couering vntaken away in the reading of the olde Testament, which vaile in Christ is put away.
Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
15 But euen vnto this day, whe Moses is read, the vaile is laid ouer their hearts.
Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16 Neuertheles when their heart shall be turned to the Lord, the vaile shalbe taken away.
А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
17 Nowe the Lord is the Spirite, and where the Spirite of the Lord is, there is libertie.
А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
18 But we al behold as in a mirrour the glory of the Lord with open face, and are changed into the same image, from glorie to glorie, as by the Spirit of the Lord.
Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
