Luke 20
1 Now it happened on one of those days, as He was teaching and evangelizing the people in the temple, that the priests and scribes came to Him with the elders
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 and addressed Him, saying, “Tell us by what authority you are doing these things; or who is he who gave you this authority?”
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 But in answer He said to them: “I also will ask you one thing; yes, tell me:
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 the baptism of John—was it from heaven or from men?”
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 So they reasoned among themselves, saying: “If we say, ‘From heaven,’ he will say, ‘Why did you not believe him?’
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 But if we say, ‘From men,’ all the people will stone us, for they are persuaded that John was a prophet.”
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 So they answered that they did not know where it was from.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 And Jesus said to them, “Neither will I tell you by what authority I do these things.”
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Then He began to tell the people this parable: “A man planted a vineyard, leased it to farmers, and went away on a long journey.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 At the proper time he sent a slave to the farmers, that they might give him some of the fruit of the vineyard. But the farmers flogged him and sent him away empty-handed.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 Again he sent a different slave; so they flogged him also, treated him shamefully, and sent him away empty-handed.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 And again he sent a third; but they wounded him also and threw him out.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Then the owner of the vineyard said: ‘What shall I do? I will send my beloved son; hopefully they will respect him when they see him.’
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 But when the farmers saw him, they reasoned among themselves, saying: ‘This is the heir. Come, let's kill him, so that the inheritance may become ours.’
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 So they threw him out of the vineyard and killed him. What therefore will the owner of the vineyard do to them?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 He will come and destroy those farmers and give the vineyard to others.” Having heard it they said, “May it never be!”
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Then He looked directly at them and said: “What then is this that is written: ‘A stone that the builders rejected, the same became the cornerstone’?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Everyone who falls on that stone will be broken to pieces, but on whomever it should fall—it will crush him!”
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 The chief priests and the scribes wanted to lay hands on Him right then, but they were afraid —they knew He had spoken this parable against them.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 Keeping a close watch on Him, they sent spies, who pretended to be innocent, so that they might latch on to something He said, so as to hand Him over to the power and the authority of the governor.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 So they questioned Him, saying: “Teacher, we know that you speak and teach what is right, and you do not show favoritism but teach the way of God in truth.
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Is it lawful for us to pay taxes to Caesar, or not?”
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 But He perceived their craftiness and said to them: “Why are you testing me?
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 Show me a denarius—whose image and inscription does it have?” In answer they said, “Caesar's.”
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 So He said to them, “Then render to Caesar the things that are Caesar's, and to God the things that are God's.”
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 They were unable to latch on to His word in front of the people; and marveling at His answer they kept silent.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Then some of the Sadducees, who deny that there is a resurrection, approached and questioned Him,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 saying: “Teacher, Moses wrote to us that if a man's married brother dies childless, then his brother should take the widow and produce offspring for his brother.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Now there were seven brothers: the first took a wife and died childless;
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 then the second took the widow and he died childless;
И узе други жену, и он умре без деце;
31 then the third took her, in fact all seven in sequence—they all died childless.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Finally, last of all, the woman died also.
А после свих умре и жена.
33 Therefore, in the resurrection, whose wife will she be, since all seven had her?”
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34 So in answer Jesus said to them: “The people of this age marry and are given in marriage; (aiōn g165)
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 but those who are considered worthy to attain to that age, to the resurrection from among the dead, neither marry nor are given in marriage. (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 Because they cannot die anymore, being like angels—they are sons of God, being sons of the resurrection.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 But that the dead are raised, Moses indeed revealed about the Bush when he recorded: ‘The Lord, the God of Abraham and the God of Isaac and the God of Jacob.’
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 So He is not the God of the dead, but of the living—to Him all are alive.”
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Then some of the scribes answered and said, “Teacher, you spoke well.”
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 And they no longer dared to question Him further.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Then He said to them: “How is it that they say that the Messiah is David's Son?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 Why David himself affirms in the book of Psalms, ‘The Lord said to my Lord: sit at my right hand
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 until I make your enemies a footstool for your feet.’
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 Since David calls Him ‘Lord’, how then is He his Son?”
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Then, in the hearing of the people, He said to His disciples:
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 “Beware of the scribes, who like to walk around in long robes, and love greetings in the marketplaces, and the best seats in the synagogues, and the best places at feasts;
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 who ‘devour’ widows' houses, and for a show make long prayers. These will receive more severe judgment.”
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
