Song of Solomon 6
1 Whither is thy beloved gone, O thou most beautiful among women? whither is thy beloved turned aside, and we will seek him with thee?
Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2 My beloved is gone down into his garden, to the bed of aromatical spices, to feed in the gardens, and to gather lilies.
Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3 I to my beloved, and my beloved to me, who feedeth among the lilies.
Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4 Thou art beautiful, O my love, sweet and comely as Jerusalem: terrible as an army set in array.
Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5 Turn away thy eyes from me, for they have made me flee away. Thy hair is as a flock of goats, that appear from Galaad.
Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6 Thy teeth as a flock of sheep, which come up from the washing, all with twins, and there is none barren among them.
Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
7 Thy cheeks are as the bark of a pomegranate, beside what is hidden within thee.
Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8 There are threescore queens, and fourscore concubines, and young maidens without number.
Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
9 One is my dove, my perfect one is but one, she is the only one of her mother, the chosen of her that bore her. The daughters saw her, and declared her most blessed: the queens and concubines, and they praised her.
Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10 Who is she that cometh forth as the morning rising, fair as the moon, bright as the sun, terrible as an army set in array?
Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11 I went down into the garden of nuts, to see the fruits of the valleys, and to look if the vineyard had flourished, and the pomegranates budded.
Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12 I knew not: my soul troubled me for the chariots of Aminadab.
Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13 Return, return, O Sulamitess: return, return that we may behold thee.
Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
