Luke 6
1 And it came to pass on the second first sabbath, that as he went through the corn fields, his disciples plucked the ears, and did eat, rubbing them in their hands.
Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
2 And some of the Pharisees said to them: Why do you that which is not lawful on the sabbath days?
А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
3 And Jesus answering them, said: Have you not read so much as this, what David did, when himself was hungry, and they that were with him:
И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4 How he went into the house of God, and took and ate the bread of proposition, and gave to them that were with him, which is not lawful to eat but only for the priests?
Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
5 And he said to them: The Son of man is Lord also of the sabbath.
И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6 And it came to pass also on another sabbath, that he entered into the synagogue, and taught. And there was a man, whose right hand was withered.
А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
7 And the scribes and Pharisees watched if he would heal on the sabbath; that they might find an accusation against him.
Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
8 But he knew their thoughts; and said to the man who had the withered hand: Arise, and stand forth in the midst. And rising he stood forth.
А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
9 Then Jesus said to them: I ask you, if it be lawful on the sabbath days to do good, or to do evil; to save life, or to destroy?
А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
10 And looking round about on them all, he said to the man: Stretch forth thy hand. And he stretched it forth: and his hand was restored.
И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
11 And they were filled with madness; and they talked one with another, what they might do to Jesus.
А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
12 And it came to pass in those days, that he went out into a mountain to pray, and he passed the whole night in the prayer of God.
Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
13 And when day was come, he called unto him his disciples; and he chose twelve of them (whom also he named apostles).
И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14 Simon, whom he surnamed Peter, and Andrew his brother, James and John, Philip and Bartholomew,
Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
15 Matthew and Thomas, James the son of Alpheus, and Simon who is called Zelotes,
Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
16 And Jude, the brother of James, and Judas Iscariot, who was the traitor.
Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
17 And coming down with them, he stood in a plain place, and the company of his disciples, and a very great multitude of people from all Judea and Jerusalem, and the sea coast both of Tyre and Sidon,
И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18 Who were come to hear him, and to be healed of their diseases. And they that were troubled with unclean spirits, were cured.
Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
19 And all the multitude sought to touch him, for virtue went out from him, and healed all.
И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20 And he, lifting up his eyes on his disciples, said: Blessed are ye poor, for yours is the kingdom of God.
И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
21 Blessed are ye that hunger now: for you shall be filled. Blessed are ye that weep now: for you shall laugh.
Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
22 Blessed shall you be when men shall hate you, and when they shall separate you, and shall reproach you, and cast out your name as evil, for the Son of man’s sake.
Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
23 Be glad in that day and rejoice; for behold, your reward is great in heaven. For according to these things did their fathers to the prophets.
Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
24 But woe to you that are rich: for you have your consolation.
Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
25 Woe to you that are filled: for you shall hunger. Woe to you that now laugh: for you shall mourn and weep.
Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
26 Woe to you when men shall bless you: for according to these things did their fathers to the false prophets.
Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
27 But I say to you that hear: Love your enemies, do good to them that hate you.
Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
28 Bless them that curse you, and pray for them that calumniate you.
Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
29 And to him that striketh thee on the one cheek, offer also the other. And him that taketh away from thee thy cloak, forbid not to take thy coat also.
Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
30 Give to every one that asketh thee, and of him that taketh away thy goods, ask them not again.
А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31 And as you would that men should do to you, do you also to them in like manner.
И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
32 And if you love them that love you, what thanks are to you? for sinners also love those that love them.
И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33 And if you do good to them who do good to you, what thanks are to you? for sinners also do this.
И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
34 And if you lend to them of whom you hope to receive, what thanks are to you? for sinners also lend to sinners, for to receive as much.
И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
35 But love ye your enemies: do good, and lend, hoping for nothing thereby: and your reward shall be great, and you shall be the sons of the Highest; for he is kind to the unthankful, and to the evil.
Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
36 Be ye therefore merciful, as your Father also is merciful.
Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37 Judge not, and you shall not be judged. Condemn not, and you shall not be condemned. Forgive, and you shall be forgiven.
И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38 Give, and it shall be given to you: good measure and pressed down and shaken together and running over shall they give into your bosom. For with the same measure that you shall mete withal, it shall be measured to you again.
Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
39 And he spoke also to them a similitude: Can the blind lead the blind? do they not both fall into the ditch?
И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40 The disciple is not above his master: but every one shall be perfect, if he be as his master.
Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41 And why seest thou the mote in thy brother’s eye: but the beam that is in thy own eye thou considerest not?
А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
42 Or how canst thou say to thy brother: Brother, let me pull the mote out of thy eye, when thou thyself seest not the beam in thy own eye? Hypocrite, cast first the beam out of thy own eye; and then shalt thou see clearly to take out the mote from thy brother’s eye.
Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
43 For there is no good tree that bringeth forth evil fruit; nor an evil tree that bringeth forth good fruit.
Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
44 For every tree is known by its fruit. For men do not gather figs from thorns; nor from a bramble bush do they gather the grape.
Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
45 A good man out of the good treasure of his heart bringeth forth that which is good: and an evil man out of the evil treasure bringeth forth that which is evil. For out of the abundance of the heart the mouth speaketh.
Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46 And why call you me, Lord, Lord; and do not the things which I say?
А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
47 Every one that cometh to me, and heareth my words, and doth them, I will shew you to whom he is like.
Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48 He is like to a man building a house, who digged deep, and laid the foundation upon a rock. And when a flood came, the stream beat vehemently upon that house, and it could not shake it; for it was founded on a rock.
Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49 But he that heareth, and doth not, is like to a man building his house upon the earth without a foundation: against which the stream beat vehemently, and immediately it fell, and the ruin of that house was great.
А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
