< Job 31 >

1 I made a covenant with my eyes, that I would not so much as think upon a virgin.
«Мән көзүм билән әһдиләшкән; Шуниң үчүн мән қандақму қизларға һәвәс қилип көз ташлап жүрәй?
2 For what part should God from above have in me, and what inheritance the Almighty from on high?
Ундақ қилсам үстүмдики Тәңридин алидиған несивәм немә болар? Һәммигә қадирдин алидиған мирасим немә болар?
3 Is not destruction to the wicked, and aversion to them that work iniquity?
Бу гунаниң нәтиҗиси һәққанийсизларға бала-қаза әмәсму? Қәбиһлик қилғанларға күлпәт әмәсму?
4 Doth not he consider my ways, and number all my steps?
У мениң йоллиримни көрүп туриду әмәсму? Һәр бир қәдәмлиримни санап туриду әмәсму?
5 If I have walked in vanity, and my foot hath made haste to deceit:
Әгәр сахтилиққа һәмраһ болуп маңған болсам еди! Әгәр путум алдамчилиқ билән биллә болушқа алдириған болса,
6 Let him weigh me in a just balance, and let God know my simplicity.
(Мән адиллиқ мизаниға қоюлған болсам еди! Ундақта Тәңри әйипсизлигимдин хәвәр алалайтти!)
7 If my step hath turned out of the way, and if my heart hath followed my eyes, and if a spot hath cleaved to my hands:
Әгәр қедимим йолдин чиққан болса, көңлүм көзүмгә әгишип маңған болса, Әгәр қолумға һәр қандақ дағ чаплашқан болса,
8 Then let me sow and let another eat: and let my offspring be rooted out.
Ундақта мән териғанни башқа бириси йесун! Бихлирим жулунуп ташливетилсун!
9 If my heart hath been deceived upon a woman, and if I have laid wait at my friend’s door:
Әгәр қәлбим мәлум бир аялдин аздурулған болса, Шу нийәттә хошнамниң ишик алдида пайлап турған болсам,
10 Let my wife be the harlot of another, and let other men lie with her.
Өз аялим башқиларниң түгминини тартидиған күнгә қалсун, Башқилар уни аяқ асти қилсун.
11 For this is a heinous crime, and a most grievous iniquity.
Чүнки бу әшәддий номуслуқ гунадур; У сорақчилар тәрипидин җазалиниши керәктур.
12 It is a fire that devoureth even to destruction, and rooteth up all things that spring.
[Бу гуна] болса адәмни һалак қилғучи оттур; У мениң барлиқ тапқанлиримни жулуп алған болатти.
13 If I have despised to abide judgment with my manservant, or my maidservant, when they had any controversy against me:
Әгәр қулумниң яки дедигимниң маңа қарита әрзи болған болса, Уларниң дәвасини көзүмгә илмиған болсам,
14 For what shall I do when God shall rise to judge? and when he shall examine, what shall I answer him?
Ундақта Тәңри мени сораққа тартишқа орнидин турғанда қандақ қилимән? Әгәр У мәндин соал-сорақ алимән дәп кәлсә, Мән Униңға қандақ җавап беримән?
15 Did not he that made me in the womb make him also: and did not one and the same form me in the womb?
Мени балиятқуда апиридә қилғучи уларниму апиридә қилған әмәсму. Мән билән у иккимизни анилиримизниң балиятқусида төрәлдүргүчи бир әмәсму?
16 If I have denied to the poor what they desired, and have made the eyes of the widow wait:
Әгәр мискинләрни өз арзу-үмүтлиридин тосқан болсам, Әгәр тул хотунниң көз нурини қараңғулаштурған болсам,
17 If I have eaten my morsel alone, and the fatherless hath not eaten thereof:
Яки өзүмниң бир чишләм ненимни ялғуз йегән болсам, Уни житим-йесир билән биллә йемигән болсам
18 (For from my infancy mercy grew up with me: and it came out with me from my mother’s womb: )
(Әмәлийәттә яш вақтимдин тартип оғли ата билән биллә болғандәк уму мән билән биллә турған еди, Апамниң қосиғидин чиққандин тартипла тул хотунниң йөләнчүки болуп кәлдим),
19 If I have despised him that was perishing for want of clothing, and the poor man that had no covering:
Әгәр кийим-кечәк кәмлигидин һалак болай дегән биригә, Яки чапансиз бир йоқсулға қарап олтарған болсам,
20 If his sides have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep:
Әгәр униң бәллири [кийимсиз қелип] маңа бәхит тилимигән болса, Әгәр у қозилиримниң жуңида иссинмиған болса,
21 If I have lifted up my hand against the fatherless, even when I saw myself superior in the gate:
Әгәр шәһәр дәрвазиси алдида «[Һөкүм чиқарғанлар арисида] мениң йөләнчүкүм бар» дәп, Житим-йесирларға зиянкәшлик қилишқа қол көтәргән болсам,
22 Let my shoulder fall from its joint, and let my arm with its bones be broken.
Ундақта мүрәм тағиқидин аҗрилип чүшсун! Билигим үгисидин сунуп кәтсун!
23 For I have always feared God as waves swelling over me, and his weight I was not able to bear.
Чүнки Тәңри чүшүргән балаю-апәт мени қорқунучқа салмақта еди, Униң һәйвитидин ундақ ишларни қәтъий қилалмайттим.
24 If I have thought gold my strength, and have said to fine gold: My confidence:
Әгәр алтунға ишинип уни өз таянчим қилған болсам, Яки сап алтунға: «Йөләнчүкүмсән!» дегән болсам,
25 If I have rejoiced over my great riches, and because my hand had gotten much.
Әгәр байлиқлирим зор болғанлиғидин, Яки қолум алған ғәниймәттин шатлинип кәткән болсам,
26 If I beheld the sun when it shined, and the moon going in brightness:
Әгәр мән қуяшниң җуласини чачқанлиғини көрүп, Яки айниң айдиңда маңғанлиғини көрүп,
27 And my heart in secret hath rejoiced, and I have kissed my hand with my mouth:
Көңлүм астиртин аздурулған болса, Шундақла [буларға чоқунуп] ағзим қолумни сөйгән болса,
28 Which is a very great iniquity, and a denial against the most high God.
Буму сорақчи алдида гуна дәп һесаплинатти, Чүнки шундақ қилған болсам мән жуқурида турғучи Тәңригә вапасизлиқ қилған болаттим.
29 If I have been glad at the downfall of him that hated me, and have rejoiced that evil had found him.
Әгәр маңа нәпрәтләнгән кишиниң һалакитигә қариғинимда шатлинип кәткән болсам, Бешиға күлпәт чүшкәнлигидин хошал болған болсам —
30 For I have not given my mouth to sin, by wishing a curse to his soul.
(Әмәлийәттә у түгәшсун дәп қарғап, униң өлүмини тиләп ағзимни гуна өткүзүшкә йол қоймиғанмән)
31 If the men of my tabernacle have not said: Who will give us of his flesh that we may be filled?
Әгәр чедиримдикиләр мән тоғрилиқ: «Ғоҗайинимизниң дәстихинидин йәп тоюнмиған қени ким бар?» демигән болса,
32 The stranger did not stay without, my door was open to the traveller.
(Мусапирлардин кочида қалғини әзәлдин йоқтур; Чүнки ишигимни һәрдайим йолучиларға ечип кәлгәнмән)
33 If as a man I have hid my sin, and have concealed my iniquity in my bosom.
Әгәр Адәм атимиздәк итаәтсизликлиримни япқан, Қәбиһлигимни көңлүмгә йошурған болсам,
34 If I have been afraid at a very great multitude, and the contempt of kinsmen hath terrified me: and I have not rather held my peace, and not gone out of the door.
Һәмдә шуниң үчүн пүткүл халайиқ алдида униң ашкарилинишидин қорқуп жүргән болсам, Җәмийәтниң кәмситишлири маңа вәһимә қилған болса, Шуниң билән мән талаға чиқмай жүргән болсам, ...
35 Who would grant me a hearer, that the Almighty may hear my desire; and that he himself that judgeth would write a book,
— Аһ, маңа қулақ салғучи бириси болсиди! Мана, имзайимни қоюп берәй; Һәммигә Қадир маңа җавап бәрсун! Рәқибим мениң үстүмдин әрз язсун!
36 That I may carry it on my shoulder, and put it about me as a crown?
Шу әрзни зиммәмгә артаттим әмәсму? Чоқум таҗлардәк бешимға кийивалаттим.
37 At every step of mine I would pronounce it, and offer it as to a prince.
Мән Униңға қәдәмлиримниң пүтүн санини һесаплап берәттим; Шаһзадидәк мән Униң алдиға бараттим.
38 If my land cry against me, and with it the furrows thereof mourn:
Әгәр өз етизлирим маңа қарши гува болуп чуқан көтәрсә, Униң чүнәклири билән биргә жиғлашса,
39 If I have eaten the fruits thereof without money, and have afflicted the soul of the tillers thereof:
Чүнки чиқарған мевисини һәқ төлимәй йегән болсам, Һөддигәрләрни һалсизландуруп нәпәсини тохтатқан болсам,
40 Let thistles grow up to me instead of wheat, and thorns instead of barley.
Ундақта буғдайниң орнида шумбуя өссун! Арпиниң орнида мәстәк өссун. Мана шуниң билән [мән] Аюпниң сөзлири тамам вәссалам!»

< Job 31 >