Job 21
1 And Job answered and said,
А Јов одговори и рече:
2 Hear attentively my speech, and let this replace your consolations.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Suffer me and I will speak; and after I have spoken, mock on!
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 As for me, is my complaint to a man? or wherefore should not my spirit be impatient?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Mark me, and be astonished, and lay the hand upon the mouth.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Even when I think [thereon], I am affrighted, and trembling taketh hold of my flesh.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Wherefore do the wicked live, grow old, yea, become mighty in power?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Their seed is established with them in their sight, and their offspring before their eyes.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Their houses are safe from fear, neither is the rod of God upon them.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Their bull gendereth, and faileth not; their cow calveth, and casteth not her calf.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 They send forth their little ones like a flock, and their children dance.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 They shout to the tambour and harp, and rejoice at the sound of the pipe.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 And they say unto God, Depart from us, for we desire not the knowledge of thy ways!
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 What is the Almighty that we should serve him? and what are we profited if we pray unto him?
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Behold, their prosperity is not in their hand. The counsel of the wicked be far from me!
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 How often is the lamp of the wicked put out, and cometh their calamity upon them? Doth he distribute sorrows [to them] in his anger?
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 Do they become as stubble before the wind, and as chaff that the storm carrieth away?
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 God layeth up [the punishment of] his iniquity for his children; he rewardeth him, and he shall know [it]:
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 His eyes shall see his destruction, and he shall drink of the fury of the Almighty.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 For what pleasure should he have in his house after him, when the number of his months is cut off?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Can any teach God knowledge? And he it is that judgeth those that are high.
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 One dieth in his full strength, being wholly at ease and quiet;
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 His sides are full of fat, and the marrow of his bones is moistened;
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 And another dieth in bitterness of soul, and hath not tasted good:
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Together they lie down in the dust, and the worms cover them.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Lo, I know your thoughts, and the devices ye wrongfully imagine against me.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 For ye say, Where is the house of the noble? and where the tent of the dwellings of the wicked?
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Have ye not asked the wayfarers? and do ye not regard their tokens:
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 That the wicked is reserved for the day of calamity? They are led forth to the day of wrath.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Who shall declare his way to his face? and who shall repay him what he hath done?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Yet is he carried to the graves, and watch is kept over the tomb.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 The clods of the valley are sweet unto him; and every man followeth suit after him, as there were innumerable before him.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 How then comfort ye me in vain? Your answers remain perfidious.
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
