Ecclesiastes 1
1 The words of Ecclesiastes, the son of David, the king of Jerusalem.
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 Ecclesiastes said: Vanity of vanities! Vanity of vanities, and all is vanity!
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 What more does a man have from all his labor, as he labors under the sun?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 A generation passes away, and a generation arrives. But the earth stands forever.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 The sun rises and sets; it returns to its place, and from there, being born again,
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 it circles through the south, and arcs toward the north. The spirit continues on, illuminating everything in its circuit, and turning again in its cycle.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 All rivers enter into the sea, and the sea does not overflow. To the place from which the rivers go out, they return, so that they may flow again.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 Such things are difficult; man is not able to explain them with words. The eye is not satisfied by seeing, nor is the ear fulfilled by hearing.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 What is it that has existed? The same shall exist in the future. What is it that has been done? The same shall continue to be done.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 There is nothing new under the sun. Neither is anyone able to say: “Behold, this is new!” For it has already been brought forth in the ages that were before us.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 There is no remembrance of the former things. Indeed, neither shall there be any record of past things in the future, for those who will exist at the very end.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 I, Ecclesiastes, was king of Israel at Jerusalem.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 And I was determined in my mind to seek and to investigate wisely, concerning all that is done under the sun. God has given this very difficult task to the sons of men, so that they may be occupied by it.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 I have seen all that is done under the sun, and behold: all is emptiness and an affliction of the spirit.
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 The perverse are unwilling to be corrected, and the number of the foolish is boundless.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 I have spoken in my heart, saying: “Behold, I have achieved greatness, and I have surpassed all the wise who were before me in Jerusalem.” And my mind has contemplated many things wisely, and I have learned.
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 And I have dedicated my heart, so that I may know prudence and doctrine, and also error and foolishness. Yet I recognize that, in these things also, there is hardship, and affliction of the spirit.
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 Because of this, with much wisdom there is also much anger. And whoever adds knowledge, also adds hardship.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
