Exodus 1
1 These are the names of the sons of Israel who went to Egypt with Jacob, each with his family:
Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2 Reuben, Simeon, Levi, and Judah;
Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3 Issachar, Zebulun, and Benjamin;
Исахар, Завулон и Венијамин,
4 Dan and Naphtali; Gad and Asher.
Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5 The descendants of Jacob numbered seventy in all, including Joseph, who was already in Egypt.
А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
6 Now Joseph and all his brothers and all that generation died,
А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7 but the Israelites were fruitful and increased rapidly; they multiplied and became exceedingly numerous, so that the land was filled with them.
И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8 Then a new king, who did not know Joseph, came to power in Egypt.
Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
9 “Look,” he said to his people, “the Israelites have become too numerous and too powerful for us.
И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
10 Come, let us deal shrewdly with them, or they will increase even more; and if a war breaks out, they may join our enemies, fight against us, and leave the country.”
Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
11 So the Egyptians appointed taskmasters over the Israelites to oppress them with forced labor. As a result, they built Pithom and Rameses as store cities for Pharaoh.
И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
12 But the more they were oppressed, the more they multiplied and flourished; so the Egyptians came to dread the Israelites.
Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
13 They worked the Israelites ruthlessly
И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14 and made their lives bitter with hard labor in brick and mortar, and with all kinds of work in the fields. Every service they imposed was harsh.
И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15 Then the king of Egypt said to the Hebrew midwives, whose names were Shiphrah and Puah,
И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
16 “When you help the Hebrew women give birth, observe them on the birthstools. If the child is a son, kill him; but if it is a daughter, let her live.”
И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17 The midwives, however, feared God and did not do as the king of Egypt had instructed; they let the boys live.
Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
18 So the king of Egypt summoned the midwives and asked them, “Why have you done this? Why have you let the boys live?”
А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
19 The midwives answered Pharaoh, “The Hebrew women are not like the Egyptian women, for they are vigorous and give birth before a midwife arrives.”
А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20 So God was good to the midwives, and the people multiplied and became even more numerous.
И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21 And because the midwives feared God, He gave them families of their own.
И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22 Then Pharaoh commanded all his people: “Every son born to the Hebrews you must throw into the Nile, but every daughter you may allow to live.”
Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
