Luke 6
1 And it came to pass, on the first sabbath after the second day of the feast, that he was going through the fields of grain; and his disciples pulled the ears and ate, rubbing them in their hands.
Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
2 And some of the Pharisees said to them: Why are you doing what it is not lawful to do on the sabbath-days?
А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
3 And Jesus answered and said to them: Have you not read even that which David did, when he was hungry himself, and those who were with him,
И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4 that he entered the house of God, and took the loaves of the presence, and ate, and gave to those also who were with him, which it is not lawful, except for the priests alone, to eat?
Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
5 And he said to them: The Son of man is Lord also of the sabbath.
И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6 And it came to pass, on another sabbath, that he entered the synagogue and taught; and a man was there, whose right hand was withered.
А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
7 And the scribes and Pharisees watched closely, whether he would heal on the sabbath-day, that they might find an accusation against him.
Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
8 But he knew their thoughts; and he said to the man that had the withered hand: Rise, and stand forth in the midst. And he arose, and stood.
А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
9 Then Jesus said to them, I will ask you a question: Which is lawful on the sabbath, to do good, or to do evil? to save life, or to kill?
А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
10 And looking round upon them all, he said to him: Stretch forth your hand. And he did so; and his hand was restored like the other.
И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
11 But they were filled with madness, and began to consult with one another what they should do to Jesus.
А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
12 And it came to pass in those days, that he went out into the mountain to pray; and he spent the night in prayer to God.
Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
13 And when it was day, he called to him his disciples; and from them he chose twelve, whom he also named apostles:
И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14 Simon, whom he also named Peter, and Andrew his brother, James and John, Philip and Bartholomew,
Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
15 Matthew and Thomas, James the son of Alphæus, and Simon who is called Zelotes,
Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
16 Judas the brother of James, and Judas Iscariot, who was also the traitor.
Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
17 And he came down with them, and stood in a plain; and with him stood a multitude of his disciples, and a great number of people from all Judea and Jerusalem, and the sea-coast of Tyre and Sidon, who had come to hear him, and to be healed of their diseases,
И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18 and those who were oppressed by evil spirits; and they were cured.
Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
19 And the whole multitude sought to touch him: for power went forth from him, and healed them all.
И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20 And he lifted up his eyes on his disciples, and said: Blessed are you that are poor, for yours is the kingdom of God.
И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
21 Blessed are you that hunger now, for you shall be satisfied. Blessed are you that weep now, for you shall laugh.
Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
22 Blessed are you when men shall hate you, and shall withdraw themselves from you, and reproach you, and cast out your name as evil, on account of the Son of man.
Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
23 Rejoice in that day, and leap for joy; for behold, your reward is great in heaven: for so did their fathers to the prophets.
Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
24 But alas for you that are rich! for you have received your consolation.
Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
25 Alas for you that are full! for you shall be hungry. Alas for you that laugh now! for you shall mourn and weep.
Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
26 Alas for you, when men shall speak well of you! for so did their fathers to the false prophets.
Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
27 But I say to you that hear: Love your enemies; do good to them that hate you;
Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
28 bless them that curse you; pray for them that abuse you.
Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
29 To him that strikes you on one cheek, offer also the other; and from him that takes away your mantle, withhold not your coat.
Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
30 Give to every one that asks of you; and of him that takes away your goods, ask them not again.
А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31 And as you would that men should do to you, do you also in like manner to them.
И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
32 And if you love them that love you, what thanks have you? for even sinners love those who love them.
И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33 And if you do good to them that do good to you, what thanks have you? for even sinners do the same.
И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
34 And if you lend to them from whom you hope to receive, what thanks have you? for even sinners lend to sinners, that they may receive the same.
И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
35 But love your enemies, and do good, and lend, hoping for nothing in return; and your reward shall be great, and you shall be sons of the Most High: for he is kind to the unthankful and the evil.
Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
36 Be you, therefore, merciful, as your Father also is merciful.
Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37 Judge not, and you shall not be judged; condemn not, and you shall not be condemned. Forgive, and you shall be forgiven.
И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38 Give, and it shall be given to you; good measure, pressed down, shaken together, and running over, shall men give into your lap. For with the same measure with which you measure, it shall be measured to you in return.
Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
39 And he spoke a parable to them: Can the blind lead the blind? Will not both fall into the pit?
И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40 The disciple is not above his teacher; but every accomplished disciple shall be as his teacher.
Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41 And why do you look at the splinter that is in your brother’s eye, but perceive not the beam that is in your own eye?
А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
42 Or, how can you say to your brother: Brother, let me pull out the splinter that is in your eye, when you yourself see not the beam that is in your own eye? Hypocrite, first pull the beam out of your own eye, and then you shall see clearly to pull out the splinter that is in your brother’s eye.
Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
43 For a good tree does not produce unsound fruit; nor does an unsound tree produce good fruit.
Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
44 For every tree is known by its own fruit. For figs are not gathered from thorns, nor are grapes gathered from brambles.
Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
45 The good man, out of the good treasury of his heart, brings forth that which is good; and the evil man, out of the evil treasury of his heart, brings forth that which is evil. For out of the abundance of his heart his mouth speaks.
Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46 But why call me Lord, Lord, and do not the things which I command?
А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
47 Every one that comes to me, and hears my words, and does them, I will show you to whom he is like.
Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48 He is like a man that, when building a house, digged deep, and laid the foundation on the rock. And when a flood arose, the torrent dashed against that house, and it was not able to shake it, for it was founded on the rock.
Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49 But he that hears, and does not, is like a man that built a house upon the earth, without a foundation, against which the torrent dashed with violence, and immediately it fell, and the ruin of that house was great.
А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
