Zechariah 11

1 Open thy doors, O Lebanon, that the fire may devour thy cedars.

Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.

2 Wail, O fir-tree, for the cedar is fallen, because the goodly ones are destroyed: wail, O ye oaks of Bashan, for the strong forest is come down.

Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови васански, јер се посече шума ограђена.

3 A voice of the wailing of the shepherds! for their glory is destroyed: a voice of the roaring of young lions! for the pride of the Jordan is laid waste.

Стоји јаук пастира, јер се затре слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос јордански.

4 Thus said Jehovah my God: Feed the flock of slaughter;

Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице,

5 whose possessors slay them, and hold themselves not guilty; and they that sell them say, Blessed be Jehovah, for I am rich; and their own shepherds pity them not.

Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.

6 For I will no more pity the inhabitants of the land, saith Jehovah; but, lo, I will deliver the men every one into his neighbor’s hand, and into the hand of his king; and they shall smite the land, and out of their hand I will not deliver them.

Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево предати једног другом у руке и у руке цару њиховом, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њихових.

7 So I fed the flock of slaughter, verily the poor of the flock. And I took unto me two staves; the one I called Beauty, and the other I called Bands; and I fed the flock.

И пасох овце кланице, невољне од стада, и узевши два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.

8 And I cut off the three shepherds in one month; for my soul was weary of them, and their soul also loathed me.

И погубих три пастира за месец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.

9 Then said I, I will not feed you: that which dieth, let it die; and that which is to be cut off, let it be cut off; and let them that are left eat every one the flesh of another.

И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.

10 And I took my staff Beauty, and cut it asunder, that I might break my covenant which I had made with all the peoples.

И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима.

11 And it was broken in that day; and thus the poor of the flock that gave heed unto me knew that it was the word of Jehovah.

И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња.

12 And I said unto them, If ye think good, give me my hire; and if not, forbear. So they weighed for my hire thirty [pieces] of silver.

И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника.

13 And Jehovah said unto me, Cast it unto the potter, the goodly price that I was prized at by them. And I took the thirty [pieces] of silver, and cast them unto the potter, in the house of Jehovah.

И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.

14 Then I cut asunder mine other staff, even Bands, that I might break the brotherhood between Judah and Israel.

Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.

15 And Jehovah said unto me, Take unto thee yet again the instruments of a foolish shepherd.

И Господ ми рече: Узми јоште оправу безумног пастира.

16 For, lo, I will raise up a shepherd in the land, who will not visit those that are cut off, neither will seek those that are scattered, nor heal that which is broken, nor feed that which is sound; but he will eat the flesh of the fat [sheep], and will tear their hoofs in pieces.

Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне који гину, неће тражити нејаке, нити ће лечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и папке ће им кидати.

17 Woe to the worthless shepherd that leaveth the flock! the sword shall be upon his arm, and upon his right eye: his arm shall be clean dried up, and his right eye shall be utterly darkened.

Тешко пастиру никаквом, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над десним оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамнети.