Psalms 144
1 [A Psalm] of David. Blessed be Jehovah my rock, Who teacheth my hands to war, [And] my fingers to fight:
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 My lovingkindness, and my fortress, My high tower, and my deliverer; My shield, and he in whom I take refuge; Who subdueth my people under me.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Jehovah, what is man, that thou takest knowledge of him? Or the son of man, that thou makest account of him?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Man is like to vanity: His days are as a shadow that passeth away.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 Bow thy heavens, O Jehovah, and come down: Touch the mountains, and they shall smoke.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Cast forth lightning, and scatter them; Send out thine arrows, and discomfit them.
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Stretch forth thy hand from above; Rescue me, and deliver me out of great waters, Out of the hand of aliens;
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 Whose mouth speaketh deceit, And whose right hand is a right hand of falsehood.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 I will sing a new song unto thee, O God: Upon a psaltery of ten strings will I sing praises unto thee.
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 Thou art he that giveth salvation unto kings; Who rescueth David his servant from the hurtful sword.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Rescue me, and deliver me out of the hand of aliens, Whose mouth speaketh deceit, And whose right hand is a right hand of falsehood.
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 When our sons shall be as plants grown up in their youth, And our daughters as corner-stones hewn after the fashion of a palace;
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 [When] our garners are full, affording all manner of store, [And] our sheep bring forth thousands and ten thousands in our fields;
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 [When] our oxen are well laden; [When there is] no breaking in, and no going forth, And no outcry in our streets:
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Happy is the people that is in such a case; [Yea], happy is the people whose God is Jehovah.
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
