Psalms 104
1 Bless Jehovah, O my soul. O Jehovah my God, thou art very great; Thou art clothed with honor and majesty:
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Who coverest thyself with light as with a garment; Who stretchest out the heavens like a curtain;
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Who layeth the beams of his chambers in the waters; Who maketh the clouds his chariot; Who walketh upon the wings of the wind;
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Who maketh winds his messengers; Flames of fire his ministers;
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Who laid the foundations of the earth, That it should not be moved for ever.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Thou coveredst it with the deep as with a vesture; The waters stood above the mountains.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 At thy rebuke they fled; At the voice of thy thunder they hasted away
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 (The mountains rose, the valleys sank down) Unto the place which thou hadst founded for them.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Thou hast set a bound that they may not pass over; That they turn not again to cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 He sendeth forth springs into the valleys; They run among the mountains;
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They give drink to every beast of the field; The wild asses quench their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 By them the birds of the heavens have their habitation; They sing among the branches.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 He watereth the mountains from his chambers: The earth is filled with the fruit of thy works.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 He causeth the grass to grow for the cattle, And herb for the service of man; That he may bring forth food out of the earth,
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 And wine that maketh glad the heart of man, [And] oil to make his face to shine, And bread that strengtheneth man’s heart.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The trees of Jehovah are filled [with moisture], The cedars of Lebanon, which he hath planted;
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Where the birds make their nests: As for the stork, the fir-trees are her house.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 The high mountains are for the wild goats; The rocks are a refuge for the conies.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 He appointed the moon for seasons: The sun knoweth his going down.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Thou makest darkness, and it is night, Wherein all the beasts of the forest creep forth.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions roar after their prey, And seek their food from God.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 The sun ariseth, they get them away, And lay them down in their dens.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Man goeth forth unto his work And to his labor until the evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 O Jehovah, how manifold are thy works! In wisdom hast thou made them all: The earth is full of thy riches.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Yonder is the sea, great and wide, Wherein are things creeping innumerable, Both small and great beasts.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 There go the ships; There is leviathan, whom thou hast formed to play therein.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 These wait all for thee, That thou mayest give them their food in due season.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Thou givest unto them, they gather; Thou openest thy hand, they are satisfied with good.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Thou hidest thy face, they are troubled; Thou takest away their breath, they die, And return to their dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Thou sendest forth thy Spirit, they are created; And thou renewest the face of the ground.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Let the glory of Jehovah endure for ever; Let Jehovah rejoice in his works:
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Who looketh on the earth, and it trembleth; He toucheth the mountains, and they smoke.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I will sing unto Jehovah as long as I live: I will sing praise to my God while I have any being.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Let my meditation be sweet unto him: I will rejoice in Jehovah.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Let sinners be consumed out of the earth. And let the wicked be no more. Bless Jehovah, O my soul. Praise ye Jehovah.
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
