Proverbs 9
1 Wisdom hath builded her house; She hath hewn out her seven pillars:
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2 She hath killed her beasts; she hath mingled her wine; She hath also furnished her table:
Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3 She hath sent forth her maidens; She crieth upon the highest places of the city:
Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
4 Whoso is simple, let him turn in hither: As for him that is void of understanding, she saith to him,
Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5 Come, eat ye of my bread, And drink of the wine which I have mingled.
Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
6 Leave off, ye simple ones, and live; And walk in the way of understanding.
Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7 He that correcteth a scoffer getteth to himself reviling; And he that reproveth a wicked man [getteth] himself a blot.
Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8 Reprove not a scoffer, lest he hate thee: Reprove a wise man, and he will love thee.
Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9 Give [instruction] to a wise man, and he will be yet wiser: Teach a righteous man, and he will increase in learning.
Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
10 The fear of Jehovah is the beginning of wisdom; And the knowledge of the Holy One is understanding.
Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
11 For by me thy days shall be multiplied, And the years of thy life shall be increased.
Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12 If thou art wise, thou art wise for thyself; And if thou scoffest, thou alone shalt bear it.
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
13 The foolish woman is clamorous; [She is] simple, and knoweth nothing.
Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14 And she sitteth at the door of her house, On a seat in the high places of the city,
И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15 To call to them that pass by, Who go right on their ways:
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16 Whoso is simple, let him turn in hither; And as for him that is void of understanding, she saith to him,
Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
17 Stolen waters are sweet, And bread [eaten] in secret is pleasant.
Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
