Proverbs 17
1 Better is a dry morsel, and quietness therewith, Than a house full of feasting with strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A servant that dealeth wisely shall have rule over a son that causeth shame, And shall have part in the inheritance among the brethren.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 The refining pot is for silver, and the furnace for gold; But Jehovah trieth the hearts.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 An evil-doer giveth heed to wicked lips; [And] a liar giveth ear to a mischievous tongue.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Whoso mocketh the poor reproacheth his Maker; [And] he that is glad at calamity shall not be unpunished.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Children’s children are the crown of old men; And the glory of children are their fathers.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Excellent speech becometh not a fool; Much less do lying lips a prince.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 A bribe is [as] a precious stone in the eyes of him that hath it; Whithersoever it turneth, it prospereth.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 He that covereth a transgression seeketh love; But he that harpeth on a matter separateth chief friends.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 A rebuke entereth deeper into one that hath understanding Than a hundred stripes into a fool.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 An evil man seeketh only rebellion; Therefore a cruel messenger shall be sent against him.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Let a bear robbed of her whelps meet a man, Rather than a fool in his folly.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Whoso rewardeth evil for good, Evil shall not depart from his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 The beginning of strife is [as] when one letteth out water: Therefore leave off contention, before there is quarrelling.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 He that justifieth the wicked, and he that condemneth the righteous, Both of them alike are an abomination to Jehovah.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Wherefore is there a price in the hand of a fool to buy wisdom, Seeing he hath no understanding?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 A friend loveth at all times; And a brother is born for adversity.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A man void of understanding striketh hands, And becometh surety in the presence of his neighbor.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 He loveth transgression that loveth strife: He that raiseth high his gate seeketh destruction.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 He that hath a wayward heart findeth no good; And he that hath a perverse tongue falleth into mischief.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 He that begetteth a fool [doeth it] to his sorrow; And the father of a fool hath no joy.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A cheerful heart is a good medicine; But a broken spirit drieth up the bones.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 A wicked man receiveth a bribe out of the bosom, To pervert the ways of justice.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Wisdom is before the face of him that hath understanding; But the eyes of a fool are in the ends of the earth.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A foolish son is a grief to his father, And bitterness to her that bare him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 Also to punish the righteous is not good, [Nor] to smite the noble for [their] uprightness.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 He that spareth his words hath knowledge; And he that is of a cool spirit is a man of understanding.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Even a fool, when he holdeth his peace, is counted wise; When he shutteth his lips, he is [esteemed as] prudent.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
