Numbers 32
1 Now the children of Reuben and the children of Gad had a very great multitude of cattle: and when they saw the land of Jazer, and the land of Gilead, that, behold, the place was a place for cattle;
А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
2 the children of Gad and the children of Reuben came and spake unto Moses, and to Eleazar the priest, and unto the princes of the congregation, saying,
И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
3 Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elealeh, and Sebam, and Nebo, and Beon,
Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
4 the land which Jehovah smote before the congregation of Israel, is a land for cattle; and thy servants have cattle.
Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
5 And they said, If we have found favor in thy sight, let this land be given unto thy servants for a possession; bring us not over the Jordan.
Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
6 And Moses said unto the children of Gad, and to the children of Reuben, Shall your brethren go to the war, and shall ye sit here?
А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
7 And wherefore discourage ye the heart of the children of Israel from going over into the land which Jehovah hath given them?
Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
8 Thus did your fathers, when I sent them from Kadesh-barnea to see the land.
Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
9 For when they went up unto the valley of Eshcol, and saw the land, they discouraged the heart of the children of Israel, that they should not go into the land which Jehovah had given them.
И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
10 And Jehovah’s anger was kindled in that day, and he sware, saying,
И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
11 Surely none of the men that came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land which I sware unto Abraham, unto Isaac, and unto Jacob; because they have not wholly followed me:
Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
12 save Caleb the son of Jephunneh the Kenizzite, and Joshua the son of Nun; because they have wholly followed Jehovah.
Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
13 And Jehovah’s anger was kindled against Israel, and he made them wander to and fro in the wilderness forty years, until all the generation, that had done evil in the sight of Jehovah, was consumed.
И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
14 And, behold, ye are risen up in your fathers’ stead, an increase of sinful men, to augment yet the fierce anger of Jehovah toward Israel.
А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
15 For if ye turn away from after him, he will yet again leave them in the wilderness; and ye will destroy all this people.
Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
16 And they came near unto him, and said, We will build sheepfolds here for our cattle, and cities for our little ones:
А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
17 but we ourselves will be ready armed to go before the children of Israel, until we have brought them unto their place: and our little ones shall dwell in the fortified cities because of the inhabitants of the land.
А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
18 We will not return unto our houses, until the children of Israel have inherited every man his inheritance.
Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
19 For we will not inherit with them on the other side of the Jordan, and forward; because our inheritance is fallen to us on this side of the Jordan eastward.
Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
20 And Moses said unto them, If ye will do this thing, if ye will arm yourselves to go before Jehovah to the war,
Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
21 and every armed man of you will pass over the Jordan before Jehovah, until he hath driven out his enemies from before him,
Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
22 and the land is subdued before Jehovah; then afterward ye shall return, and be guiltless towards Jehovah, and towards Israel; and this land shall be unto you for a possession before Jehovah.
И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
23 But if ye will not do so, behold, ye have sinned against Jehovah; and be sure your sin will find you out.
Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
24 Build you cities for your little ones, and folds for your sheep; and do that which hath proceeded out of your mouth.
Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
25 And the children of Gad and the children of Reuben spake unto Moses, saying, Thy servants will do as my lord commandeth.
И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
26 Our little ones, our wives, our flocks, and all our cattle, shall be there in the cities of Gilead;
Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
27 but thy servants will pass over, every man that is armed for war, before Jehovah to battle, as my lord saith.
А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
28 So Moses gave charge concerning them to Eleazar the priest, and to Joshua the son of Nun, and to the heads of the fathers’ [houses] of the tribes of the children of Israel.
Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
29 And Moses said unto them, If the children of Gad and the children of Reuben will pass with you over the Jordan, every man that is armed to battle, before Jehovah, and the land shall be subdued before you; then ye shall give them the land of Gilead for a possession:
И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
30 but if they will not pass over with you armed, they shall have possessions among you in the land of Canaan.
Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
31 And the children of Gad and the children of Reuben answered, saying, As Jehovah hath said unto thy servants, so will we do.
И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
32 We will pass over armed before Jehovah into the land of Canaan, and the possession of our inheritance [shall remain] with us beyond the Jordan.
Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
33 And Moses gave unto them, even to the children of Gad, and to the children of Reuben, and unto the half-tribe of Manasseh the son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorites, and the kingdom of Og king of Bashan, the land, according to the cities thereof with [their] borders, even the cities of the land round about.
И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
34 And the children of Gad built Dibon, and Ataroth, and Aroer,
И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
35 and Atroth-shophan, and Jazer, and Jogbehah,
И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
36 and Beth-nimrah, and Beth-haran: fortified cities, and folds for sheep.
И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
37 And the children of Reuben built Heshbon, and Elealeh, and Kiriathaim,
А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
38 and Nebo, and Baal-meon, (their names being changed, ) and Sibmah: and they gave other names unto the cities which they builded.
И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
39 And the children of Machir the son of Manasseh went to Gilead, and took it, and dispossessed the Amorites that were therein.
А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
40 And Moses gave Gilead unto Machir the son of Manasseh; and he dwelt therein.
И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
41 And Jair the son of Manasseh went and took the towns thereof, and called them Havvoth-jair.
И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
42 And Nobah went and took Kenath, and the villages thereof, and called it Nobah, after his own name.
И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
