Numbers 12
1 And Miriam and Aaron spake against Moses because of the Cushite woman whom he had married; for he had married a Cushite woman.
И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
2 And they said, Hath Jehovah indeed spoken only with Moses? hath he not spoken also with us? And Jehovah heard it.
И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
3 Now the man Moses was very meek, above all the men that were upon the face of the earth.
А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
4 And Jehovah spake suddenly unto Moses, and unto Aaron, and unto Miriam, Come out ye three unto the tent of meeting. And they three came out.
И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
5 And Jehovah came down in a pillar of cloud, and stood at the door of the Tent, and called Aaron and Miriam; and they both came forth.
Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
6 And he said, Hear now my words: if there be a prophet among you, I Jehovah will make myself known unto him in a vision, I will speak with him in a dream.
И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
7 My servant Moses is not so; he is faithful in all my house:
Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
8 with him will I speak mouth to mouth, even manifestly, and not in dark speeches; and the form of Jehovah shall he behold: wherefore then were ye not afraid to speak against my servant, against Moses?
Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
9 And the anger of Jehovah was kindled against them; and he departed.
И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
10 And the cloud removed from over the Tent; and, behold, Miriam was leprous, as [white as] snow: and Aaron looked upon Miriam, and, behold, she was leprous.
И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
11 And Aaron said unto Moses, Oh, my lord, lay not, I pray thee, sin upon us, for that we have done foolishly, and for that we have sinned.
Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
12 Let her not, I pray, be as one dead, of whom the flesh is half consumed when he cometh out of his mother’s womb.
Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
13 And Moses cried unto Jehovah, saying, Heal her, O God, I beseech thee.
И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
14 And Jehovah said unto Moses, If her father had but spit in her face, should she not be ashamed seven days? let her be shut up without the camp seven days, and after that she shall be brought in again.
А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
15 And Miriam was shut up without the camp seven days: and the people journeyed not till Miriam was brought in again.
Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
16 And afterward the people journeyed from Hazeroth, and encamped in the wilderness of Paran.
А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
