Luke 16
1 And he said also unto the disciples, There was a certain rich man, who had a steward; and the same was accused unto him that he was wasting his goods.
А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2 And he called him, and said unto him, What is this that I hear of thee? render the account of thy stewardship; for thou canst be no longer steward.
И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3 And the steward said within himself, What shall I do, seeing that my lord taketh away the stewardship from me? I have not strength to dig; to beg I am ashamed.
А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4 I am resolved what to do, that, when I am put out of the stewardship, they may receive me into their houses.
Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5 And calling to him each one of his lord’s debtors, he said to the first, How much owest thou unto my lord?
И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6 And he said, A hundred measures of oil. And he said unto him, Take thy bond, and sit down quickly and write fifty.
А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7 Then said he to another, And how much owest thou? And he said, A hundred measures of wheat. He saith unto him, Take thy bond, and write fourscore.
А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 And his lord commended the unrighteous steward because he had done wisely: for the sons of this world are for their own generation wiser than the sons of the light. (aiōn g165)
И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. (aiōn g165)
9 And I say unto you, Make to yourselves friends by means of the mammon of unrighteousness; that, when it shall fail, they may receive you into the eternal tabernacles. (aiōnios g166)
И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. (aiōnios g166)
10 He that is faithful in a very little is faithful also in much: and he that is unrighteous in a very little is unrighteous also in much.
Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11 If therefore ye have not been faithful in the unrighteous mammon, who will commit to your trust the true [riches]?
Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12 And if ye have not been faithful in that which is another’s, who will give you that which is your own?
И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13 No servant can serve two masters: for either he will hate the one, and love the other; or else he will hold to one, and despise the other. Ye cannot serve God and mammon.
Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14 And the Pharisees, who were lovers of money, heard all these things; and they scoffed at him.
А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15 And he said unto them, Ye are they that justify yourselves in the sight of men; but God knoweth your hearts: for that which is exalted among men is an abomination in the sight of God.
И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16 The law and the prophets [were] until John: from that time the gospel of the kingdom of God is preached, and every man entereth violently into it.
Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17 But it is easier for heaven and earth to pass away, than for one tittle of the law to fall.
Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18 Every one that putteth away his wife, and marrieth another, committeth adultery: and he that marrieth one that is put away from a husband committeth adultery.
Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19 Now there was a certain rich man, and he was clothed in purple and fine linen, faring sumptuously every day:
Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20 and a certain beggar named Lazarus was laid at his gate, full of sores,
А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21 and desiring to be fed with the [crumbs] that fell from the rich man’s table; yea, even the dogs came and licked his sores.
И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 And it came to pass, that the beggar died, and that he was carried away by the angels into Abraham’s bosom: and the rich man also died, and was buried.
А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23 And in Hades he lifted up his eyes, being in torments, and seeth Abraham afar off, and Lazarus in his bosom. (Hadēs g86)
И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, (Hadēs g86)
24 And he cried and said, Father Abraham, have mercy on me, and send Lazarus, that he may dip the tip of his finger in water, and cool my tongue; for I am in anguish in this flame.
И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25 But Abraham said, Son, remember that thou in thy lifetime receivedst thy good things, and Lazarus in like manner evil things: but now here he is comforted, and thou art in anguish.
А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26 And besides all this, between us and you there is a great gulf fixed, that they that would pass from hence to you may not be able, and that none may cross over from thence to us.
И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27 And he said, I pray thee therefore, father, that thou wouldest send him to my father’s house;
Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28 for I have five brethren; that he may testify unto them, lest they also come into this place of torment.
Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29 But Abraham saith, They have Moses and the prophets; let them hear them.
Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 And he said, Nay, father Abraham: but if one go to them from the dead, they will repent.
А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31 And he said unto him, If they hear not Moses and the prophets, neither will they be persuaded, if one rise from the dead.
А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
