Job 34
1 Moreover Elihu answered and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 Hear my words, ye wise men; And give ear unto me, ye that have knowledge.
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For the ear trieth words, As the palate tasteth food.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Let us choose for us that which is right: Let us know among ourselves what is good.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job hath said, I am righteous, And God hath taken away my right:
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Notwithstanding my right I am [accounted] a liar; My wound is incurable, [though I am] without transgression.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 What man is like Job, Who drinketh up scoffing like water,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 Who goeth in company with the workers of iniquity, And walketh with wicked men?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he hath said, It profiteth a man nothing That he should delight himself with God.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Therefore hearken unto me, ye men of understanding: Far be it from God, that he should do wickedness, And from the Almighty, that he should commit iniquity.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For the work of a man will he render unto him, And cause every man to find according to his ways.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Yea, of a surety, God will not do wickedly, Neither will the Almighty pervert justice.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Who gave him a charge over the earth? Or who hath disposed the whole world?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If he set his heart upon himself, [If] he gather unto himself his spirit and his breath;
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 All flesh shall perish together, And man shall turn again unto dust.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 If now [thou hast] understanding, hear this: Hearken to the voice of my words.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Shall even one that hateth justice govern? And wilt thou condemn him that is righteous [and] mighty?—
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 [Him] that saith to a king, [Thou art] vile, [Or] to nobles, [Ye are] wicked;
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 That respecteth not the persons of princes, Nor regardeth the rich more than the poor; For they all are the work of his hands.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 In a moment they die, even at midnight; The people are shaken and pass away, And the mighty are taken away without hand.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 For his eyes are upon the ways of a man, And he seeth all his goings.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 There is no darkness, nor thick gloom, Where the workers of iniquity may hide themselves.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For he needeth not further to consider a man, That he should go before God in judgment.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He breaketh in pieces mighty men [in ways] past finding out, And setteth others in their stead.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Therefore he taketh knowledge of their works; And he overturneth them in the night, so that they are destroyed.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 He striketh them as wicked men In the open sight of others;
Као безбожне разбија их на видику.
27 Because they turned aside from following him, And would not have regard in any of his ways:
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 So that they caused the cry of the poor to come unto him, And he heard the cry of the afflicted.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 When he giveth quietness, who then can condemn? And when he hideth his face, who then can behold him? Alike whether [it be done] unto a nation, or unto a man:
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 That the godless man reign not, That there be none to ensnare the people.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 For hath any said unto God, I have borne [chastisement], I will not offend [any more]:
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 That which I see not teach thou me: If I have done iniquity, I will do it no more?
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Shall his recompense be as thou wilt, that thou refusest it? For thou must choose, and not I: Therefore speak what thou knowest.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Men of understanding will say unto me, Yea, every wise man that heareth me:
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Job speaketh without knowledge, And his words are without wisdom.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 Would that Job were tried unto the end, Because of his answering like wicked men.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For he addeth rebellion unto his sin; He clappeth his hands among us, And multiplieth his words against God.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
