Job 15
1 Then answered Eliphaz the Temanite, and said,
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Should a wise man make answer with vain knowledge, And fill himself with the east wind?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Should he reason with unprofitable talk, Or with speeches wherewith he can do no good?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Yea, thou doest away with fear, And hinderest devotion before God.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 For thine iniquity teacheth thy mouth, And thou choosest the tongue of the crafty.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Thine own mouth condemneth thee, and not I; Yea, thine own lips testify against thee.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Art thou the first man that was born? Or wast thou brought forth before the hills?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Hast thou heard the secret counsel of God? And dost thou limit wisdom to thyself?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 What knowest thou, that we know not? What understandest thou, which is not in us?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 With us are both the gray-headed and the very aged men, Much elder than thy father.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Are the consolations of God too small for thee, Even the word that is gentle toward thee?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Why doth thy heart carry thee away? And why do thine eyes flash,
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 That against God thou turnest thy spirit, And lettest words go out of thy mouth?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 What is man, that he should be clean? And he that is born of a woman, that he should be righteous?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Behold, he putteth no trust in his holy ones; Yea, the heavens are not clean in his sight:
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 How much less one that is abominable and corrupt, A man that drinketh iniquity like water!
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 I will show thee, hear thou me; And that which I have seen I will declare
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 (Which wise men have told From their fathers, and have not hid it;
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 Unto whom alone the land was given, And no stranger passed among them):
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 The wicked man travaileth with pain all his days, Even the number of years that are laid up for the oppressor.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 A sound of terrors is in his ears; In prosperity the destroyer shall come upon him.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 He believeth not that he shall return out of darkness, And he is waited for of the sword.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 He wandereth abroad for bread, [saying], Where is it? He knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Distress and anguish make him afraid; They prevail against him, as a king ready to the battle.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Because he hath stretched out his hand against God, And behaveth himself proudly against the Almighty;
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 He runneth upon him with a [stiff] neck, With the thick bosses of his bucklers;
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Because he hath covered his face with his fatness, And gathered fat upon his loins;
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 And he hath dwelt in desolate cities, In houses which no man inhabited, Which were ready to become heaps;
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 He shall not be rich, neither shall his substance continue, Neither shall their possessions be extended on the earth.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 He shall not depart out of darkness; The flame shall dry up his branches, And by the breath of [God’s] mouth shall he go away.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Let him not trust in vanity, deceiving himself; For vanity shall be his recompense.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 It shall be accomplished before his time, And his branch shall not be green.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 He shall shake off his unripe grape as the vine, And shall cast off his flower as the olive-tree.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 For the company of the godless shall be barren, And fire shall consume the tents of bribery.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 They conceive mischief, and bring forth iniquity, And their heart prepareth deceit.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
