Ezekiel 35
1 Moreover the word of Jehovah came unto me, saying,
Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 Son of man, set thy face against mount Seir, and prophesy against it,
Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.
3 and say unto it, Thus saith the Lord Jehovah: Behold, I am against thee, O mount Seir, and I will stretch out my hand against thee, and I will make thee a desolation and an astonishment.
И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим.
4 I will lay thy cities waste, and thou shalt be desolate; and thou shalt know that I am Jehovah.
Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.
5 Because thou hast had a perpetual enmity, and hast given over the children of Israel to the power of the sword in the time of their calamity, in the time of the iniquity of the end;
Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом,
6 therefore, as I live, saith the Lord Jehovah, I will prepare thee unto blood, and blood shall pursue thee: since thou hast not hated blood, therefore blood shall pursue thee.
Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.
7 Thus will I make mount Seir an astonishment and a desolation; and I will cut off from it him that passeth through and him that returneth.
И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.
8 And I will fill its mountains with its slain: in thy hills and in thy valleys and in all thy watercourses shall they fall that are slain with the sword.
И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача.
9 I will make thee a perpetual desolation, and thy cities shall not be inhabited; and ye shall know that I am Jehovah.
Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.
10 Because thou hast said, These two nations and these two countries shall be mine, and we will possess it; whereas Jehovah was there:
Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде,
11 therefore, as I live, saith the Lord Jehovah, I will do according to thine anger, and according to thine envy which thou hast showed out of thy hatred against them; and I will make myself known among them, when I shall judge thee.
Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.
12 And thou shalt know that I, Jehovah, have heard all thy revilings which thou hast spoken against the mountains of Israel, saying, They are laid desolate, they are given us to devour.
И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо.
13 And ye have magnified yourselves against me with your mouth, and have multiplied your words against me: I have heard it.
И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам.
14 Thus saith the Lord Jehovah: When the whole earth rejoiceth, I will make thee desolate.
Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети.
15 As thou didst rejoice over the inheritance of the house of Israel, because it was desolate, so will I do unto thee: thou shalt be desolate, O mount Seir, and all Edom, even all of it; and they shall know that I am Jehovah.
Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ.
