Ecclesiastes 10
1 Dead flies cause the oil of the perfumer to send forth an evil odor; [so] doth a little folly outweigh wisdom and honor.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 A wise man’s heart is at his right hand; but a fool’s heart at his left.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 Yea also, when the fool walketh by the way, his understanding faileth him, and he saith to every one [that] he is a fool.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 If the spirit of the ruler rise up against thee, leave not thy place; for gentleness allayeth great offences.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 There is an evil which I have seen under the sun, as it were an error which proceedeth from the ruler:
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 folly is set in great dignity, and the rich sit in a low place.
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 I have seen servants upon horses, and princes walking like servants upon the earth.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 He that diggeth a pit shall fall into it; and whoso breaketh through a wall, a serpent shall bite him.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 Whoso heweth out stones shall be hurt therewith; [and] he that cleaveth wood is endangered thereby.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 If the iron be blunt, and one do not whet the edge, then must he put to more strength: but wisdom is profitable to direct.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 If the serpent bite before it is charmed, then is there no advantage in the charmer.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 The words of a wise man’s mouth are gracious; but the lips of a fool will swallow up himself.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 The beginning of the words of his mouth is foolishness; and the end of his talk is mischievous madness.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 A fool also multiplieth words: [yet] man knoweth not what shall be; and that which shall be after him, who can tell him?
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 The labor of fools wearieth every one of them; for he knoweth not how to go to the city.
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Woe to thee, O land, when thy king is a child, and thy princes eat in the morning!
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Happy art thou, O land, when thy king is the son of nobles, and thy princes eat in due season, for strength, and not for drunkenness!
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 By slothfulness the roof sinketh in; and through idleness of the hands the house leaketh.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 A feast is made for laughter, and wine maketh glad the life; and money answereth all things.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 Revile not the king, no, not in thy thought; and revile not the rich in thy bedchamber: for a bird of the heavens shall carry the voice, and that which hath wings shall tell the matter.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
