Matthew 13
1 On that day Jesus went out of the house and sat by the seaside.
И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2 Great multitudes gathered to him, so that he entered into a boat and sat; and all the multitude stood on the beach.
И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3 He spoke to them many things in parables, saying, “Behold, a farmer went out to sow.
И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4 As he sowed, some seeds fell by the roadside, and the birds came and devoured them.
И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5 Others fell on rocky ground, where they did not have much soil, and immediately they sprang up, because they had no depth of earth.
А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6 When the sun had risen, they were scorched. Because they had no root, they withered away.
И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7 Others fell among thorns. The thorns grew up and choked them.
А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8 Others fell on good soil and yielded fruit: some one hundred times as much, some sixty, and some thirty.
А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9 He who has ears to hear, let him hear.”
Ко има уши да чује нека чује.
10 The disciples came, and said to him, “Why do you speak to them in parables?”
И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11 He answered them, “To you it is given to know the mysteries of the Kingdom of Heaven, but it is not given to them.
А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12 For whoever has, to him will be given, and he will have abundance; but whoever does not have, from him will be taken away even that which he has.
Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13 Therefore I speak to them in parables, because seeing they do not see, and hearing, they do not hear, neither do they understand.
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14 In them the prophecy of Isaiah is fulfilled, which says, ‘By hearing you will hear, and will in no way understand; Seeing you will see, and will in no way perceive;
И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15 for this people’s heart has grown callous, their ears are dull of hearing, and they have closed their eyes; or else perhaps they might perceive with their eyes, hear with their ears, understand with their heart, and would turn again, and I would heal them.’
Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16 “But blessed are your eyes, for they see; and your ears, for they hear.
А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17 For most certainly I tell you that many prophets and righteous men desired to see the things which you see, and did not see them; and to hear the things which you hear, and did not hear them.
Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18 “Hear, then, the parable of the farmer.
Ви пак чујте причу о сејачу:
19 When anyone hears the word of the Kingdom and does not understand it, the evil one comes and snatches away that which has been sown in his heart. This is what was sown by the roadside.
Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20 What was sown on the rocky places, this is he who hears the word and immediately with joy receives it;
А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21 yet he has no root in himself, but endures for a while. When oppression or persecution arises because of the word, immediately he stumbles.
Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22 What was sown among the thorns, this is he who hears the word, but the cares of this age (aiōn g165) and the deceitfulness of riches choke the word, and he becomes unfruitful.
А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
23 What was sown on the good ground, this is he who hears the word and understands it, who most certainly bears fruit and produces, some one hundred times as much, some sixty, and some thirty.”
А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24 He set another parable before them, saying, “The Kingdom of Heaven is like a man who sowed good seed in his field,
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25 but while people slept, his enemy came and sowed darnel weeds also among the wheat, and went away.
А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26 But when the blade sprang up and produced grain, then the darnel weeds appeared also.
А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27 The servants of the householder came and said to him, ‘Sir, did not you sow good seed in your field? Where did these darnel weeds come from?’
Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28 “He said to them, ‘An enemy has done this.’ “The servants asked him, ‘Do you want us to go and gather them up?’
А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29 “But he said, ‘No, lest perhaps while you gather up the darnel weeds, you root up the wheat with them.
А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30 Let both grow together until the harvest, and in the harvest time I will tell the reapers, “First, gather up the darnel weeds, and bind them in bundles to burn them; but gather the wheat into my barn.”’”
Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31 He set another parable before them, saying, “The Kingdom of Heaven is like a grain of mustard seed which a man took, and sowed in his field,
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32 which indeed is smaller than all seeds. But when it is grown, it is greater than the herbs and becomes a tree, so that the birds of the air come and lodge in its branches.”
Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33 He spoke another parable to them. “The Kingdom of Heaven is like yeast which a woman took and hid in three measures of meal, until it was all leavened.”
Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34 Jesus spoke all these things in parables to the multitudes; and without a parable, he did not speak to them,
Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35 that it might be fulfilled which was spoken through the prophet, saying, “I will open my mouth in parables; I will utter things hidden from the foundation of the world.”
Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36 Then Jesus sent the multitudes away, and went into the house. His disciples came to him, saying, “Explain to us the parable of the darnel weeds of the field.”
Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37 He answered them, “He who sows the good seed is the Son of Man,
А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38 the field is the world, the good seeds are the children of the Kingdom, and the darnel weeds are the children of the evil one.
А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39 The enemy who sowed them is the devil. The harvest is the consummation of the age (aiōn g165), and the reapers are angels.
А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn g165)
40 As therefore the darnel weeds are gathered up and burned with fire; so will it be at the consummation of this age (aiōn g165).
Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. (aiōn g165)
41 The Son of Man will send out his angels, and they will gather out of his Kingdom all things that cause stumbling and those who do iniquity,
Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42 and will cast them into the furnace of fire. There will be weeping and gnashing of teeth.
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43 Then the righteous will shine like the sun in the Kingdom of their Father. He who has ears to hear, let him hear.
Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44 “Again, the Kingdom of Heaven is like treasure hidden in the field, which a man found and hid. In his joy, he goes and sells all that he has and buys that field.
Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45 “Again, the Kingdom of Heaven is like a man who is a merchant seeking fine pearls,
Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46 who having found one pearl of great price, he went and sold all that he had and bought it.
Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47 “Again, the Kingdom of Heaven is like a dragnet that was cast into the sea and gathered some fish of every kind,
Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48 which, when it was filled, fishermen drew up on the beach. They sat down and gathered the good into containers, but the bad they threw away.
Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49 So it will be in the consummation of the age (aiōn g165). The angels will come and separate the wicked from among the righteous,
Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. (aiōn g165)
50 and will cast them into the furnace of fire. There will be weeping and gnashing of teeth.”
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51 Jesus said to them, “Have you understood all these things?” They answered him, “Yes, Lord.”
Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52 He said to them, “Therefore every scribe who has been made a disciple in the Kingdom of Heaven is like a man who is a householder, who brings out of his treasure new and old things.”
А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53 When Jesus had finished these parables, he departed from there.
И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54 Coming into his own country, he taught them in their synagogue, so that they were astonished and said, “Where did this man get this wisdom and these mighty works?
И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55 Is not this the carpenter’s son? Is not his mother called Mary, and his brothers James, Joses, Simon, and Judas?
Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56 Are not all of his sisters with us? Where then did this man get all of these things?”
И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57 They were offended by him. But Jesus said to them, “A prophet is not without honor, except in his own country and in his own house.”
И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58 He did not do many mighty works there because of their unbelief.
И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
