Luke 16
1 He also said to his disciples, “There was a certain rich man who had a manager. An accusation was made to him that this man was wasting his possessions.
А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2 He called him, and said to him, ‘What is this that I hear about you? Give an accounting of your management, for you can no longer be manager.’
И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3 “The manager said within himself, ‘What will I do, seeing that my lord is taking away the management position from me? I do not have strength to dig. I am ashamed to beg.
А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4 I know what I will do, so that when I am removed from management, they may receive me into their houses.’
Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5 Calling each one of his lord’s debtors to him, he said to the first, ‘How much do you owe to my lord?’
И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6 He said, ‘A hundred batos of oil.’ He said to him, ‘Take your bill, and sit down quickly and write fifty.’
А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7 Then he said to another, ‘How much do you owe?’ He said, ‘A hundred cors of wheat.’ He said to him, ‘Take your bill, and write eighty.’
А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 "His lord commended the dishonest manager because he had done wisely, for the children of this age (aiōn g165) are, in their own generation, wiser than the children of the light.
И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. (aiōn g165)
9 I tell you, make for yourselves friends by means of unrighteous mammon, so that when it fails, they may receive you into consummate (aiōnios g166) tents.
И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. (aiōnios g166)
10 He who is faithful in a very little is faithful also in much. He who is dishonest in a very little is also dishonest in much.
Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11 If therefore you have not been faithful in the unrighteous mammon, who will commit to your trust the true riches?
Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12 If you have not been faithful in that which is another’s, who will give you that which is your own?
И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13 No servant can serve two masters, for either he will hate the one and love the other; or else he will hold to one and despise the other. You are not able to serve God and Mammon.”
Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14 The Pharisees, who were lovers of money, also heard all these things, and they scoffed at him.
А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15 He said to them, “You are those who justify yourselves in the sight of men, but God knows your hearts. For that which is exalted among men is an abomination in the sight of God.
И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16 “The law and the prophets were until John. From that time the Good News of God’s Kingdom is preached, and everyone is forcing his way into it.
Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17 But it is easier for heaven and earth to pass away than for one tiny stroke of a pen in the law to fall.
Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18 “Everyone who divorces his wife and marries another commits adultery. He who marries one who is divorced from a husband commits adultery.
Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19 “Now there was a certain rich man, and he was clothed in purple and fine linen, living in luxury every day.
Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20 A certain beggar, named Lazarus, was taken to his gate, full of sores,
А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21 and desiring to be fed with the crumbs that fell from the rich man’s table. Yes, even the dogs came and licked his sores.
И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 The beggar died, and he was carried away by the angels to Abraham’s bosom. The rich man also died and was buried.
А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23 In Hades (Hadēs g86), he lifted up his eyes, being in torment, and saw Abraham far off, and Lazarus at his bosom.
И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, (Hadēs g86)
24 He cried and said, ‘Father Abraham, have mercy on me, and send Lazarus, that he may dip the tip of his finger in water and cool my tongue! For I am in anguish in this flame.’
И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25 “But Abraham said, ‘Son, remember that you, in your lifetime, received your good things, and Lazarus, in the same way, bad things. But here he is now comforted and you are in anguish.
А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26 Besides all this, between us and you there is a great gulf fixed, that those who want to pass from here to you are not able, and that no one may cross over from there to us.’
И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27 “He said, ‘I ask you therefore, father, that you would send him to my father’s house—
Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28 for I have five brothers—that he may testify to them, so they will not also come into this place of torment.’
Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29 “But Abraham said to him, ‘They have Moses and the prophets. Let them listen to them.’
Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 “He said, ‘No, father Abraham, but if one goes to them from the dead, they will repent.’
А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31 “He said to him, ‘If they do not listen to Moses and the prophets, neither will they be persuaded if one rises from the dead.’”
А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
