Job 11
1 Then Zophar, the Naamathite, answered,
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 “Should not the multitude of words be answered? Should a man full of talk be justified?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Should your boastings make men hold their peace? When you mock, will no man make you ashamed?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 For you say, ‘My doctrine is pure. I am clean in your eyes.’
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 But oh that God would speak, and open his lips against you,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 that he would show you the secrets of wisdom! For true wisdom has two sides. Know therefore that God exacts of you less than your iniquity deserves.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 “Can you fathom the mystery of God? Or can you probe the limits of the Almighty?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 They are high as heaven. What can you do? They are deeper than Sheol (Sheol h7585). What can you know?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Its measure is longer than the earth, and broader than the sea.
Дуже од земље, шире од мора.
10 If he passes by, or confines, or convenes a court, then who can oppose him?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 For he knows false men. He sees iniquity also, even though he does not consider it.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 An empty-headed man becomes wise when a man is born as a wild donkey’s colt.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 “If you set your heart aright, stretch out your hands toward him.
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 If iniquity is in your hand, put it far away. Do not let unrighteousness dwell in your tents.
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Surely then you will lift up your face without spot. Yes, you will be steadfast, and will not fear,
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 for you will forget your misery. You will remember it like waters that have passed away.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Life will be clearer than the noonday. Though there is darkness, it will be as the morning.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 You will be secure, because there is hope. Yes, you will search, and will take your rest in safety.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Also you will lie down, and no one will make you afraid. Yes, many will court your favor.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 But the eyes of the wicked will fail. They will have no way to flee. Their hope will be the giving up of the spirit.”
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
