Genesis 18
1 The LORD appeared to him by the oaks of Mamre, as he sat in the tent door in the heat of the day.
После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
2 He lifted up his eyes and looked, and saw that three men stood near him. When he saw them, he ran to meet them from the tent door, and bowed himself to the earth,
Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
3 and said, “My lord, if now I have found favor in your sight, please do not go away from your servant.
И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
4 Now let a little water be fetched, wash your feet, and rest yourselves under the tree.
Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
5 I will get a piece of bread so you can refresh your heart. After that you may go your way, now that you have come to your servant.” They said, “Very well, do as you have said.”
И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
6 Abraham hurried into the tent to Sarah, and said, “Quickly prepare three seahs of fine meal, knead it, and make cakes.”
И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
7 Abraham ran to the herd, and fetched a tender and good calf, and gave it to the servant. He hurried to dress it.
Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
8 He took butter, milk, and the calf which he had dressed, and set it before them. He stood by them under the tree, and they ate.
Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
9 They asked him, “Where is Sarah, your wife?” He said, “There, in the tent.”
И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
10 He said, “I will certainly return to you at about this time next year; and behold, Sarah your wife will have a son.” Sarah heard in the tent door, which was behind him.
А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
11 Now Abraham and Sarah were old, well advanced in age. Sarah had passed the age of childbearing.
А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
12 Sarah laughed within herself, saying, “After I have grown old will I have pleasure, my lord being old also?”
Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
13 The LORD said to Abraham, “Why did Sarah laugh, saying, ‘Will I really bear a child when I am old?’
Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
14 Is anything too hard for the LORD? At the set time I will return to you, when the season comes around, and Sarah will have a son.”
Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
15 Then Sarah denied it, saying, “I did not laugh,” for she was afraid. He said, “No, but you did laugh.”
А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
16 The men rose up from there, and looked toward Sodom. Abraham went with them to see them on their way.
Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
17 The LORD said, “Will I hide from Abraham what I do,
А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
18 since Abraham will surely become a great and mighty nation, and all the nations of the earth will be blessed in him?
Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
19 For I have known him, to the end that he may command his children and his household after him, that they may keep the way of the LORD, to do righteousness and justice; to the end that the LORD may bring on Abraham that which he has spoken of him.”
Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
20 The LORD said, “Because the cry of Sodom and Gomorrah is great, and because their sin is very grievous,
И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
21 I will go down now, and see whether their deeds are as bad as the reports which have come to me. If not, I will know.”
Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
22 The men turned from there, and went toward Sodom, but Abraham stood yet before the LORD.
И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
23 Abraham came near, and said, “Will you consume the righteous with the wicked?
И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
24 What if there are fifty righteous within the city? Will you consume and not spare the place for the fifty righteous who are in it?
Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
25 May it be far from you to do things like that, to kill the righteous with the wicked, so that the righteous should be like the wicked. May that be far from you. Should not the Judge of all the earth do right?”
Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
26 The LORD said, “If I find in Sodom fifty righteous within the city, then I will spare the whole place for their sake.”
И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
27 Abraham answered, “See now, I have taken it on myself to speak to the Lord, although I am dust and ashes.
А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
28 What if there will lack five of the fifty righteous? Will you destroy all the city for lack of five?” He said, “I will not destroy it if I find forty-five there.”
Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
29 He spoke to him yet again, and said, “What if there are forty found there?” He said, “I will not do it for the forty’s sake.”
И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
30 He said, “Oh do not let the Lord be angry, and I will speak. What if there are thirty found there?” He said, “I will not do it if I find thirty there.”
Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
31 He said, “See now, I have taken it on myself to speak to the Lord. What if there are twenty found there?” He said, “I will not destroy it for the twenty’s sake.”
Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
32 He said, “Oh do not let the Lord be angry, and I will speak just once more. What if ten are found there?” He said, “I will not destroy it for the ten’s sake.”
Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
33 The LORD went his way as soon as he had finished communing with Abraham, and Abraham returned to his place.
И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
