Ezekiel 15

1 The LORD’s word came to me, saying,

Опет ми дође реч Господња говорећи:

2 “Son of man, what is the vine tree more than any tree, the vine branch which is among the trees of the forest?

Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

3 Will wood be taken of it to make anything? Will men take a pin of it to hang any vessel on it?

Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?

4 Behold, it is cast into the fire for fuel; the fire has devoured both its ends, and the middle of it is burned. Is it profitable for any work?

Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?

5 Behold, when it was whole, it was suitable for no work. How much less, when the fire has devoured it, and it has been burned, will it yet be suitable for any work?”

Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.

6 Therefore the Lord GOD says: “As the vine wood among the trees of the forest, which I have given to the fire for fuel, so I will give the inhabitants of Jerusalem.

Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.

7 I will set my face against them. They will go out from the fire, but the fire will still devour them. Then you will know that I am the LORD, when I set my face against them.

Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.

8 I will make the land desolate, because they have acted unfaithfully,” says the Lord GOD.

И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.