Ecclesiastes 1
1 The words of the Preacher, the son of David, king in Jerusalem:
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 “Vanity of vanities,” says the Preacher; “Vanity of vanities, all is vanity.”
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 What does man gain from all his labor in which he labors under the sun?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 One generation goes, and another generation comes; but the earth remains forever.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 The sun also rises, and the sun goes down, and hurries to its place where it rises.
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 The wind goes toward the south, and turns around to the north. It turns around continually as it goes, and the wind returns again to its courses.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 All the rivers run into the sea, yet the sea is not full. To the place where the rivers flow, there they flow again.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 All things are full of weariness beyond uttering. The eye is not satisfied with seeing, nor the ear filled with hearing.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 That which has been is that which shall be, and that which has been done is that which shall be done; and there is no new thing under the sun.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 Is there a thing of which it may be said, “Behold, this is new”? It has been long ago, in the ages which were before us.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 There is no memory of the former; neither shall there be any memory of the latter that are to come, among those that shall come after.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 I, the Preacher, was king over Israel in Jerusalem.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 I applied my heart to seek and to search out by wisdom concerning all that is done under the sky. It is a heavy burden that God has given to the sons of men to be afflicted with.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 I have seen all the works that are done under the sun; and behold, all is vanity and a chasing after wind.
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 That which is crooked cannot be made straight; and that which is lacking cannot be counted.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 I said to myself, “Behold, I have obtained for myself great wisdom above all who were before me in Jerusalem. Yes, my heart has had great experience of wisdom and knowledge.”
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 I applied my heart to know wisdom, and to know madness and folly. I perceived that this also was a chasing after wind.
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 For in much wisdom is much grief; and he who increases knowledge increases sorrow.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
