Acts 20
1 After the uproar had ceased, Paul sent for the disciples, took leave of them, and departed to go into Macedonia.
А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
2 When he had gone through those parts and had encouraged them with many words, he came into Greece.
И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
3 When he had spent three months there, and a plot was made against him by Jews as he was about to set sail for Syria, he determined to return through Macedonia.
Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
4 These accompanied him as far as Asia: Sopater of Beroea, Aristarchus and Secundus of the Thessalonians, Gaius of Derbe, Timothy, and Tychicus and Trophimus of Asia.
И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
5 But these had gone ahead, and were waiting for us at Troas.
Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
6 We sailed away from Philippi after the days of Unleavened Bread, and came to them at Troas in five days, where we stayed seven days.
А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
7 On the first day of the week, when the disciples were gathered together to break bread, Paul talked with them, intending to depart on the next day; and continued his speech until midnight.
А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
8 There were many lights in the upper room where we were gathered together.
И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
9 A certain young man named Eutychus sat in the window, weighed down with deep sleep. As Paul spoke still longer, being weighed down by his sleep, he fell down from the third floor and was taken up dead.
А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
10 Paul went down and fell upon him, and embracing him said, “Do not be troubled, for his life is in him.”
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
11 When he had gone up, had broken bread and eaten, and had talked with them a long while, even until break of day, he departed.
Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
12 They brought the boy in alive, and were greatly comforted.
А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
13 But we, going ahead to the ship, set sail for Assos, intending to take Paul aboard there; for he had so arranged, intending himself to go by land.
А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
14 When he met us at Assos, we took him aboard and came to Mitylene.
А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15 Sailing from there, we came the following day opposite Chios. The next day we touched at Samos and stayed at Trogyllium, and the day after we came to Miletus.
И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
16 For Paul had determined to sail past Ephesus, that he might not have to spend time in Asia; for he was hastening, if it were possible for him, to be in Jerusalem on the day of Pentecost.
Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
17 From Miletus he sent to Ephesus and called to himself the elders of the assembly.
Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18 When they had come to him, he said to them, “You yourselves know, from the first day that I set foot in Asia, how I was with you all the time,
И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
19 serving the Lord with all humility, with many tears, and with trials which happened to me by the plots of the Jews;
Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20 how I did not shrink from declaring to you anything that was profitable, teaching you publicly and from house to house,
Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
21 testifying both to Jews and to Greeks repentance toward God and faith toward our Lord Jesus.
Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
22 Now, behold, I go bound by the Spirit to Jerusalem, not knowing what will happen to me there;
И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
23 except that the Holy Spirit testifies in every city, saying that bonds and afflictions wait for me.
Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24 But these things do not count; nor do I hold my life dear to myself, so that I may finish my race with joy, and the ministry which I received from the Lord Jesus, to fully testify to the Good News of the grace of God.
Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
25 “Now, behold, I know that you all, among whom I went about preaching God’s Kingdom, will see my face no more.
И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
26 Therefore I testify to you today that I am clean from the blood of all men,
Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
27 for I did not shrink from declaring to you the whole counsel of God.
Јер не изоставих да покажем вољу Божју.
28 Take heed, therefore, to yourselves and to all the flock, in which the Holy Spirit has made you overseers, to shepherd the assembly of the Lord and God which he purchased with his own blood.
Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
29 For I know that after my departure, vicious wolves will enter in among you, not sparing the flock.
Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
30 Men will arise from among your own selves, speaking perverse things, to draw away the disciples after them.
И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
31 Therefore watch, remembering that for a period of three years I did not cease to admonish everyone night and day with tears.
Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
32 Now, brothers, I entrust you to God and to the word of his grace, which is able to build up and to give you the inheritance among all those who are sanctified.
И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
33 I coveted no one’s silver, gold, or clothing.
Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
34 You yourselves know that these hands served my necessities, and those who were with me.
Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
35 In all things I gave you an example, that so laboring you ought to help the weak, and to remember the words of the Lord Jesus, that he himself said, ‘It is more blessed to give than to receive.’”
Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
36 When he had spoken these things, he knelt down and prayed with them all.
И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
37 They all wept freely, and fell on Paul’s neck and kissed him,
А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
38 sorrowing most of all because of the word which he had spoken, that they should see his face no more. Then they accompanied him to the ship.
Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
