Salme 83

1 (En Sang. En Salme af Asaf.) Und dig, o Gud, ikke Ro, vær ej tavs, vær ej stille, o Gud!

Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!

2 Thi se, dine Fjender larmer, dine Avindsmænd løfter Hovedet,

Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.

3 oplægger lumske Råd mod dit Folk, holder Råd imod dem, du værner:

По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.

4 "Kom, lad os slette dem ud af Folkenes Tal, ej mer skal man ihukomme Israels Navn!"

Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

5 Ja, de rådslår i Fællig og slutter Pagt imod dig,

Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:

6 Edoms Telte og Ismaeliterne, Moab sammen med Hagriterne,

Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

7 Gebal, Ammon, Amalek, Filister land med Tyrus's Borgere;

Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

8 også Assur har sluttet sig til dem, Lots Sønner blev de en Arm. (Sela)

И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.

9 Gør med dem som med Midjan, som med Sisera og Jabin ved Kisjons Bæk,

Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

10 der gik til Grunde ved En-Dor og blev til Gødning på Marken!

Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

11 Deres Høvdinger gå det som Oreb og Ze'eb, alle deres Fyrster som Zeba og Zalmunna,

Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.

12 fordi de siger: "Guds Vange tager vi til os som Eje."

Јер говоре: Освојимо насеља Божија.

13 Min Gud, lad dem blive som hvirvlende Løv som Strå, der flyver for Vinden.

Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.

14 Ligesom Ild fortærer Krat og Luen afsvider Bjerge,

Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

15 så forfølge du dem med din Storm, forfærde du dem med din Hvirvelvind;

Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

16 fyld deres Åsyn med Skam, så de søger dit Navn, o HERRE;

Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!

17 lad dem blues, forfærdes for stedse, beskæmmes og gå til Grunde

Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!

18 Og kende, at du, hvis Navn er HERREN, er ene den Højeste over al Jorden!

И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.