Ordsprogene 13

1 Viis Søn elsker tugt, spotter hører ikke på skænd.

Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.

2 Af sin Munds Frugt nyder en Mand kun godt, til Vold står troløses Hu.

Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

3 Vogter man Munden, bevarer man Sjælen, den åbenmundede falder i Våde.

Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

4 Den lade attrår uden at få, men flittiges Sjæl bliver mæt.

Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

5 Den retfærdige hader Løgnetale, den gudløse spreder Skam og Skændsel.

На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

6 Retfærd skærmer, hvo lydefrit vandrer, Synden fælder de gudløse.

Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.

7 Mangen lader rig og ejer dog intet, mangen lader fattig og ejer dog meget.

Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

8 Mands Rigdom er Løsepenge for hans Liv, Fattigmand får ingen Trusel at høre.

Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

9 Retfærdiges Lys bryder frem, gudløses Lampe går ud.

Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

10 Ved Hovmod vækkes kun Splid, hos dem, der lader sig råde, er Visdom.

Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

11 Rigdom, vundet i Hast, smuldrer hen, hvad der samles Håndfuld for Håndfuld, øges.

Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.

12 At bie længe gør Hjertet sygt, opfyldt Ønske er et Livets Træ.

Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

13 Den, der lader hånt om Ordet, slås ned, den, der frygter Budet, får Løn.

Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.

14 Vismands Lære er en Livsens Kilde, derved undgås Dødens Snarer.

Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.

15 God Forstand vinder Yndest, troløses Vej er deres Undergang.

Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

16 Hver, som er klog, går til Værks med Kundskab, Tåben udfolder Dårskab.

Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

17 Gudløs Budbringer går det galt, troværdigt Bud bringer Lægedom.

Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

18 Afvises Tugt, får man Armod og Skam; agtes på Revselse, bliver man æret.

Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

19 Opfyldt Ønske er sødt for Sjælen, at vige fra ondt er Tåber en Gru.

Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

20 Omgås Vismænd, så bliver du viis, ilde faren er Tåbers Ven.

Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

21 Vanheld følger Syndere, Lykken når de retfærdige.

Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

22 Den gode efterlader Børnebrn Arv, til retfærdige gemmes Synderens Gods.

Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

23 På Fattigfolks Nyjord er rigelig Føde, mens mangen rives bort ved Uret.

Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

24 Hvo Riset sparer, hader sin Søn, den, der elsker ham, tugter i Tide.

Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.

25 Den retfærdige spiser, til Sulten er stillet, gudløses Bug er tom.

Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.