Job 40

1 Og HERREN svarede Job og sagde:

И тако одговарајући Господ Јову рече:

2 Vil den trættekære tvistes med den Almægtige? Han, som revser Gud, han svare herpå!

Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.

3 Da svarede Job HERREN og sagde:

Тада Јов одговори Господу и рече:

4 Se, jeg er ringe, hvad skal jeg svare? Jeg lægger min Hånd på min Mund!

Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.

5 Een Gang har jeg talt, gentager det ikke, to Gange, men gør det ej mer!

Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.

6 Da svarede HERREN Job ud fra Stormvejret og sagde:

А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:

7 "Omgjord som en Mand dine Lænder, jeg vil spørge, og du skal lære mig!

Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.

8 Mon du vil gøre min Ret til intet, dømme mig, for af du selv kan få Ret?

Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?

9 Har du en Arm som Gud, kan du tordne med Brag som han?

Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?

10 Smyk dig med Højhed og Storhed, klæd dig i Glans og Herlighed!

Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.

11 Udgyd din Vredes Strømme, slå de stolte ned med et Blik,

Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.

12 bøj med et Blik de stolte og knus på Stedet de gudløse,

Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.

13 skjul dem i Støvet til Hobe og lænk deres Åsyn i Skjulet!

Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.

14 Så vil jeg også love dig for Sejren, din højre har vundet.

Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.

15 Se Nilhesten! Den har jeg skabt såvel som dig. Som Oksen æder den Græs.

А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;

16 Se, hvilken Kraft i Lænderne og hvilken Styrke i Bugens Muskler!

Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;

17 Halen holder den stiv som en Ceder, Bovens Sener er flettet sammen;

Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;

18 dens Knogler er Rør af, Kobber, Benene i den som Stænger af Jern.

Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.

19 Den er Guds ypperste Skabning, skabt til at herske over de andre;

Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.

20 thi Foder til den bærer Bjergene, hvor Markens Vildt har Legeplads.

Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.

21 Den lægger sig hen under Lotusbuske, i Skjul af Siv og Rør;

У хладу леже, у густој трсци и глибу.

22 Lotusbuskene giver den Tag og Skygge, Bækkens Pile yder den Hegn.

Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.

23 Den taber ej Modet, når Jordan stiger, er rolig, om Strømmen end svulmer mod dens Gab.

Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.

24 Hvem kan gribe den i dens Tænder og trække Reb igennem dens Snude?

Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?