Hebræerne 10

1 Thi da Loven kun har en Skygge af de kommende Goder og ikke Tingenes Skikkelse selv, kan den aldrig ved de samme årlige Ofre, som de bestandig frembære, fuldkomme dem, som træde frem dermed.

Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

2 Vilde man ikke ellers have ophørt at frembære dem, fordi de ofrende ikke mere havde nogen Bevidsthed om Synder, når de een Gang vare rensede?

Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;

3 Men ved Ofrene sker År for År Ihukommelse af Synder.

Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

4 Thi det er umuligt, at Blod af Tyre og Bukke kan borttage Synder.

Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

5 Derfor siger han, idet han indtræder i Verden: "Slagtoffer og Madoffer havde du ikke Lyst til; men et Legeme beredte du mig;

Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

6 Brændofre og Syndofre havde du ikke Behag i.

Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

7 Da sagde jeg: Se, jeg er kommen (i Bogrullen er der skrevet om mig) for at gøre, Gud! din Villie."

Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

8 Medens han først siger: "Slagtofre og Madofre og Brændofre og Syndofre havde du ikke Lyst til og ej heller Behag i" (og disse frembæres dog efter Loven),

И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

9 så har han derefter sagt: "Se, jeg er kommen for at gøre din Villie." Han ophæver det første for at fastsætte det andet.

Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10 Og ved denne Villie ere vi helligede ved Ofringen af Jesu Kristi Legeme een Gang for alle.

По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

11 Og hver Præst står daglig og tjener og ofrer mange Gange de samme Ofre, som dog aldrig kunne borttage Synder.

И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

12 Men denne har efter at have ofret eet Offer for Synderne sat sig for bestandig ved Guds højre Hånd,

А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

13 idet han for øvrigt venter på, at hans Fjender skulle lægges som en Skammel for hans Fødder.

Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

14 Thi med et eneste Offer har han for bestandig fuldkommet dem, som helliges.

Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

15 Men også den Helligånd giver os Vidnesbyrd; thi efter at have sagt:

А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

16 "Dette er den Pagt, som jeg vil oprette med dem efter de Dage," siger Herren: "Jeg vil give mine Love i deres Hjerter, og jeg vil indskrive dem i deres Sind,

Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

17 og deres Synder og deres Overtrædelser vil jeg ikke mere ihukomme."

И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

18 Men hvor der er Forladelse for disse, er der ikke mere Offer for Synd.

А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

19 Efterdi vi da, Brødre! have Frimodighed til den Indgang i Helligdommen ved Jesu Blod,

Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

20 som han indviede os som en ny og levende Vej igennem Forhænget, det er hans Kød,

Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

21 og efterdi vi have en stor Præst over Guds Hus:

И свештеника великог над домом Божијим:

22 så lader os træde frem med et sandt Hjerte, i Troens fulde Forvisning, med Hjerterne ved Bestænkelsen rensede fra en ond Samvittighed, og Legemet tvættet med rent Vand;

Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

23 lader os fastholde Håbets Bekendelse urokket; thi trofast er han, som gav Forjættelsen;

Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

24 og lader os give Agt på hverandre, så vi opflamme hverandre til Kærlighed og gode Gerninger

И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

25 og ikke forlade vor egen Forsamling, som nogle have for Skik, men formane hverandre, og det så meget mere, som I se, at Dagen nærmer sig.

Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

26 Thi Synde vi med Villie, efter at have modtaget Sandhedens Erkendelse, er der intet Offer mere tilbage for Synder,

Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

27 men en frygtelig Forventelse at Dom og en brændende Nidkærhed, som skal fortære de genstridige.

Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

28 Når en har brudt med Mose Lov, dør han uden Barmhjertighed på to eller tre Vidners Udsagn;

Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

29 hvor meget værre Straf mene I da, at den skal agtes værd, som træder Guds Søn under Fod og agter Pagtens Blod, hvormed han blev helliget, for urent og forhåner Nådens Ånd?

Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

30 Thi vi kende den, som har sagt: "Mig hører Hævnen til, jeg vil betale, siger Herren;" og fremdeles: "Herren skal dømme sit Folk."

Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

31 Det er frygteligt at falde i den levende Guds Hænder.

Страшно је упасти у руке Бога Живога.

32 Men kommer de forrige Dage i Hu, i hvilke I, efter at I vare blevne oplyste, udholdt megen Kamp i Lidelser,

Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

33 idet I dels selv ved Forhånelser og Trængsler bleve et Skuespil, dels gjorde fælles Sag med dem, som fristede sådanne Kår.

Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

34 Thi både havde I Medlidenhed med de fangne, og I fandt eder med Glæde i, at man røvede, hvad I ejede, vidende, at I selv have en bedre og blivende Ejendom.

Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

35 Kaster altså ikke eders Frimodighed bort, hvilken jo har stor Belønning;

Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

36 thi I have Udholdenhed nødig, for at I, når I have gjort Guds Villie, kunne opnå Forjættelsen.

Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

37 Thi "der er endnu kun en såre liden Stund, så kommer han, der skal komme, og han vil ikke tøve.

Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

38 Men min retfærdige skal leve af Tro; og dersom han unddrager sig, har min Sjæl ikke Behag i ham."

А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

39 Men vi ere ikke af dem, som unddrage sig, til Fortabelse, men af dem, som tro, til Sjælens Frelse,

А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.