1 Korintským 3
1 A já, bratří, nemohl jsem vám mluviti jako duchovním, ale jako tělesným, jako maličkým v Kristu.
И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу.
2 Mlékem jsem vás živil, a ne pokrmem; nebo jste ještě nemohli, ano i nyní ještě nemůžete.
Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,
3 Ještě zajisté tělesní jste. Nebo poněvadž jest mezi vámi nenávist, svárové a různice, zdaž ještě tělesní nejste, a podlé člověka nechodíte?
Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?
4 Nebo když někdo říká: Já jsem Pavlův, jiný pak: Já Apollův, zdaliž nejste tělesní?
Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?
5 Kdo tedy jest Pavel, kdo Apollo, než služebníci, skrze něž jste uvěřili, a jakž jednomu každému dal Pán?
Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?
6 Jáť jsem štípil, Apollo zaléval, ale Bůh dal zrůst.
Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
7 A protož aniž ten, kdož štěpuje, jest něco, ani ten, kdož zalévá, ale Bůh, kterýž zrůst dává.
Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.
8 Ten pak, kdož štěpuje, a ten, kdož zalévá, jedno jsou, a však jeden každý svou vlastní odplatu vezme podlé své práce.
А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.
9 Božíť jsme zajisté pomocníci, Boží rolí, Boží vzdělání jste.
Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
10 Podlé milosti Boží sobě dané, jako moudrý stavitel, základ jsem založil, jiný pak na něm staví. Ale jeden každý viz, jak na něm staví.
По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.
11 Nebo základu jiného žádný položiti nemůž, mimo ten, kterýž položen jest, jenž jest Ježíš Kristus.
Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.
12 Staví-liť pak kdo na ten základ zlato, stříbro, kamení drahé, dříví, seno, strniště,
Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу,
13 Jednohoť každého dílo zjeveno bude. Den zajisté to okáže; nebo v ohni zjeví se, a jednoho každého dílo, jaké by bylo, oheň zprubuje.
Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.
14 Zůstane-liť čí dílo, kteréž na něm stavěl, vezme odplatu.
И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.
15 Pakliť čí dílo shoří, vezme škodu, ale sám spasen bude, a však tak, jako skrze oheň.
А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.
16 Zdaliž nevíte, že chrám Boží jste, a Duch Boží v vás přebývá?
Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?
17 Jestližeť kdo chrámu Božího poškvrňuje, tohoť zatratí Bůh; nebo chrám Boží svatý jest, jenž jste vy.
Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.
18 Žádný sám sebe nesvoď. Zdá-li se komu z vás, že jest moudrý na tomto světě, budiž bláznem, aby byl učiněn moudrým. (aiōn g165)
Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар. (aiōn g165)
19 Moudrost zajisté světa tohoto bláznovství jest u Boha. Nebo psáno jest: Kterýž lapá moudré v chytrosti jejich.
Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.
20 A opět: Znáť Pán přemyšlování moudrých, že jsou marná.
И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.
21 A tak nechlub se žádný lidmi; nebo všecky věci vaše jsou.
Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.
22 Buď Pavel, buď Apollo, buď Petr, buď svět, buď život, buď smrt, buď přítomné věci, buďto budoucí, všecko jest vaše,
Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;
23 Vy pak Kristovi, a Kristus Boží.
А ви сте Христови, а Христос Божји.
