Psalmi 77

1 Zborovođi. Po Jedutunu. Asafov. Psalam. Glasom svojim Bogu vapijem, glas mi se Bogu diže i on me čuje.

S svojim glasom sem klical k Bogu, celó s svojim glasom k Bogu in mi je prisluhnil.

2 U dan nevolje tražim Gospodina, noću mi se ruka neumorno pruža k njemu, ne može se utješit' duša moja.

Na dan svoje stiske sem iskal Gospoda. Moja vnetja so se gnojila ponoči in niso odnehala. Moja duša je odklanjala, da bi bila potolažena.

3 Spominjem se Boga i uzdišem; kad razmišljam, daha mi nestane.

Spomnil sem se Boga in bil vznemirjen. Pritoževal sem se in moj duh je bil nadvladan. (Sela)

4 Vjeđe moje držiš, potresen sam, ne mogu govoriti.

Moje oči držiš budne. Tako sem vznemirjen, da ne morem govoriti.

5 Mislim na drevne dane i sjećam se davnih godina;

Preudarjal sem [o] dneh iz davnine, letih starodavnih časov.

6 razmišljam noću u srcu, mislim, i duh moj ispituje:

Spominjam se svoje pesmi ponoči. Posvetujem se s svojim lastnim srcem in moj duh je storil marljivo preiskavo.

7 “Hoće li Gospodin odbaciti zauvijek i hoće li ikad još biti milostiv?

›Ali bo Gospod za vedno zavračal ali ne bo več naklonjen?

8 Je li njegova dobrota minula zauvijek, njegovo obećanje propalo za sva pokoljenja?

Je njegovo usmiljenje popolnoma odšlo za vedno? Ali njegova obljuba odpove na vékomaj?

9 Zar Bog je zaboravio da se smiluje, ili je gnjevan zatvorio smilovanje svoje?”

Je Bog pozabil biti milostljiv? Ali je v jezi zaprl svoja nežna usmiljenja?‹ (Sela)

10 I govorim: “Ovo je bol moja: promijenila se desnica Višnjega.”

Rekel sem: »To je moja šibkost, toda spominjal se bom let desnice Najvišjega.«

11 Spominjem se djela Jahvinih, sjećam se tvojih pradavnih čudesa.

Spominjal se bom Gospodovih del. Zagotovo se bom spominjal tvojih čudežev od davnine.

12 Promatram sva djela tvoja, razmatram ono što si učinio.

Premišljeval bom tudi o vsem tvojem delu in govoril o tvojih dejanjih.

13 Svet je tvoj put, o Bože: koji je bog tako velik kao Bog naš?

Tvoja pot, oh Bog, je v svetišču. Kdo je tako velik Bog kakor naš Bog?

14 Ti si Bog koji čudesa stvaraš, na pucima si pokazao silu svoju.

Ti si Bog, ki dela čudeže. Med ljudstvom si oznanil svojo moč.

15 Mišicom si izbavio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josipove.

S svojim laktom si odkupil svoje ljudstvo, Jakobove in Jožefove sinove. (Sela)

16 Vode te ugledaše, Bože, ugledaše te vode i ustuknuše, bezdani se uzburkaše.

Vode so te videle, oh Bog, vode so te videle, bile so prestrašene. Tudi globine so bile vznemirjene.

17 Oblaci prosuše vode, oblaci zatutnjiše gromom i tvoje strijele poletješe.

Oblaki so izlivali vodo, nebo je pošiljalo zvok, tudi tvoje puščice so šle daleč.

18 Grmljavina tvoja u vihoru zaori, munje rasvijetliše krug zemaljski, zemlja se zatrese i zadrhta.

Zvok tvojega groma je bil na nebu, bliski so razsvetljevali zemeljski [krog], zemlja je trepetala in se tresla.

19 Kroz more put se otvori tebi i tvoja staza kroz vode goleme, a tragova tvojih nitko ne vidje.

Tvoja pot je na morju in tvoja steza v velikih vodah in tvoje stopinje niso znane.

20 Ti si svoj narod vodio kao stado rukama Mojsija i Arona.

Svoje ljudstvo vodiš kakor trop z Mojzesovo in Aronovo roko.