Psalmi 66

1 Zborovođi. Pjesma. Psalam.

Naredite radosten glas Bogu, vse ve dežele,

2 Kliči Bogu, zemljo sva, opjevaj slavu imena njegova, podaj mu hvalu dostojnu.

pojte čast njegovemu imenu, njegovo hvalo naredite veličastno.

3 Recite Bogu: “Kako su potresna djela tvoja! Zbog velike sile tvoje dušmani ti laskaju.

Recite Bogu: »Kako strašen si v svojih delih! Zaradi veličine tvoje moči se ti bodo podredili tvoji sovražniki.

4 Sva zemlja nek' ti se klanja i nek' ti pjeva, neka pjeva tvom imenu!”

Vsa zemlja te bo oboževala in ti prepevala, prepevali bodo k tvojemu imenu.« (Sela)

5 Dođite i gledajte djela Božja: čuda učini među sinovima ljudskim.

Pridite in glejte dela Boga. Strašen je v svojem delovanju do človeških otrok.

6 On pretvori more u zemlju suhu te rijeku pregaziše. Stog' se njemu radujmo!

Morje je spremenil v kopno zemljo. Skozi rečni tok so šli peš, tam smo se veselili v njem.

7 Dovijeka vlada jakošću svojom, oči mu paze na narode da se ne izdignu ljudi buntovni.

S svojo močjo vlada na veke, njegove oči opazujejo narode; naj se uporni ne povišujejo. (Sela)

8 Blagoslivljajte, narodi, Boga našega, razglašujte hvalu njegovu!

Oh blagoslavljajte našega Boga, ve ljudstva in storite, da se sliši glas njegove hvale,

9 Našoj je duši darovao život i ne dade da nam posrne noga.

ki našo dušo drži pri življenju in ne pusti, da bi bila naša stopala premaknjena.

10 Iskušavao si nas teško, Bože, iskušavao ognjem kao srebro.

Kajti ti, oh Bog, si nas potrdil, preizkusil si nas, kakor je preizkušeno srebro.

11 Pustio si da u zamku padnemo, stisnuo lancima bokove naše.

Privedel si nas v mrežo, na naša ledja polagaš stisko.

12 Pustio si da nam zajašu za vrat: prošli smo kroz oganj i vodu, onda si pustio da odahnemo.

Ljudem si storil, da jahajo nad našimi glavami. Šli smo skozi ogenj in skozi vodo, toda ti si nas privedel v premožen kraj.

13 S paljenicama ću u Dom tvoj ući, zavjete ispuniti pred tobom

V tvojo hišo bom šel z žgalnimi daritvami, izpolnil ti bom svoje zaobljube,

14 što ih obećaše usne moje, što ih usta moja u tjeskobi obrekoše.

ki so jih izrekle moje ustnice in spregovorila moja usta, ko sem bil v stiski.

15 Prinijet ću ti paljenice s kadom ovnova, žrtvovati volove i jarad.

Daroval ti bom žgalne daritve pitancev s kadilom ovnov, daroval ti bom bikce s kozli. (Sela)

16 Dođite, počujte, koji se Boga bojite, pripovjedit ću što učini duši mojoj!

Pridite in prisluhnite vsi vi, ki se bojite Boga in oznanil vam bom, kaj je storil za mojo dušo.

17 Na svoja sam usta njega zvao, jezikom ga hvalio.

K njemu sem klical s svojimi usti in povzdignjen je bil z mojim jezikom.

18 Da sam u srcu na zlo mislio, ne bi uslišio Gospod.

Če v svojem srcu upoštevam krivičnost, me Gospod ne bo uslišal,

19 No Bog me uslišio: obazro se na glas molitve moje.

toda Bog me je resnično uslišal, prisluhnil je glasu moje molitve.

20 Blagoslovljen Bog koji mi molitvu ne odbi, naklonosti ne odvrati od mene!

Blagoslovljen bodi Bog, ki ni odklonil moje molitve niti svojega usmiljenja od mene.