Psalmi 50

1 Psalam. Asafov. Bog nad bogovima, Jahve, govori i zove zemlju od izlaza sunčeva do zalaza.

Psalm Asafu; Bog mogočni, Bog Gospod govori in kliče zemljo od vzhoda solnčnega do zahoda.

2 Sa Siona predivnog Bog zablista:

Sè Sijona, najvišje lepote, proseva Bog.

3 Bog naš dolazi i ne šuti. Pred njim ide oganj što proždire, oko njega silna bjesni oluja.

(Pridi, naš Bog, in ne delaj se gluhega); ogenj razsaja pred njim, in silno viharno je okrog njega.

4 On zove nebesa odozgo i zemlju da sudi narodu svojemu:

Nebesa kliče od zgoraj, in zemljo, da sodi ljudstvo svoje:

5 “Saberite mi sve pobožnike koji žrtvom Savez sa mnom sklopiše!”

Zberite mi jih, katerim sem delil milost, kateri so storili zavezo z menoj po daritvi.

6 Nebesa objavljuju pravednost njegovu: on je Bog sudac!

Ko so nebesa oznanjala pravico njegovo, da je Bog sodnik,

7 “Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj!

Čuj, ljudstvo moje, in govoril bodem, Izrael, in na pričo te klical; Bog, Bog naj bodem tvoj.

8 Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom.

Ne zavoljo daritev tvojih te bodem svaril, da naj bodejo žgalne daritve tvoje vedno pred menoj.

9 Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova:

Ne sprejmem iz hiše tvoje junca, kozličev iz tvojih ograj.

10 tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim.

Ker moja je vsaka gozdna zver, živali v gorah tisoč,

11 Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima.

Vse tiče gorske poznam, in živali poljske so v moji oblasti.

12 Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja.

Ko bi bil gladen, ne rekel bi tebi; ker moja je zemlja vesoljna in njena obilost.

13 Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca?

Ali živim o mesu krepkih juncev, ali pijem kozlov kri?

14 Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje!

Hvalo daruj Bogu, in najvišjemu opravljaj obljube svoje.

15 I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti.”

In kliči me o času stiske; rešil te bodem, da me čestiš.

16 A grešniku Bog progovara: “Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj?

Krivičnemu pa pravi Bog: Kaj da naštevaš zapovedi moje in jemlješ zavezo mojo v svoja usta?

17 Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš?

Ker ti sovražiš poštenje, in besede moje si vrgel zá se.

18 Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima.

Kakor hitro vidiš tatú, sprijazniš se z njim; in s prešestniki je delež tvoj.

19 Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare.

Usta svoja rabiš za húdo, in z jezikom svojim spletaš zvijačo.

20 U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje.

Sedé obrekuješ svojega brata, sina matere svoje sramotiš.

21 Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči.”

Ko si to počel, delal sem se gluhega; zato meniš, da sem prav tebi podoben: svarim te in govorim ti v óči.

22 Shvatite ovo svi vi koji Boga zaboraviste, da vas ne pograbim i nitko vas spasiti neće.

Pázite vendar na to vi, ki zábite Boga, da ne zgrabim in ga ne bode, da bi rešil.

23 Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje.

Kdor daruje hvalo, česti me, in kdor uravnava pot, storil bodem, da uživa blaginjo Božjo.