Psalmi 50

1 Psalam. Asafov. Bog nad bogovima, Jahve, govori i zove zemlju od izlaza sunčeva do zalaza.

Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

2 Sa Siona predivnog Bog zablista:

Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

3 Bog naš dolazi i ne šuti. Pred njim ide oganj što proždire, oko njega silna bjesni oluja.

Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

4 On zove nebesa odozgo i zemlju da sudi narodu svojemu:

Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

5 “Saberite mi sve pobožnike koji žrtvom Savez sa mnom sklopiše!”

"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

6 Nebesa objavljuju pravednost njegovu: on je Bog sudac!

(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

7 “Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj!

Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

8 Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom.

Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

9 Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova:

Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

10 tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim.

Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

11 Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima.

Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

12 Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja.

Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

13 Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca?

Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

14 Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje!

Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

15 I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti.”

Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

16 A grešniku Bog progovara: “Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj?

А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

17 Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš?

А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

18 Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima.

Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

19 Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare.

Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

20 U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje.

Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

21 Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči.”

Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

22 Shvatite ovo svi vi koji Boga zaboraviste, da vas ne pograbim i nitko vas spasiti neće.

Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

23 Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje.

Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.