Psalmi 50

1 Psalam. Asafov. Bog nad bogovima, Jahve, govori i zove zemlju od izlaza sunčeva do zalaza.

Bog nad bogovima, Gospod, govori, i doziva zemlju od istoka sunèanoga do zapada.

2 Sa Siona predivnog Bog zablista:

Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog.

3 Bog naš dolazi i ne šuti. Pred njim ide oganj što proždire, oko njega silna bjesni oluja.

Ide Bog naš, i ne muèi; pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika.

4 On zove nebesa odozgo i zemlju da sudi narodu svojemu:

Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svojemu:

5 “Saberite mi sve pobožnike koji žrtvom Savez sa mnom sklopiše!”

“Skupite mi svece moje, koji su uèinili sa mnom zavjet na žrtvi.

6 Nebesa objavljuju pravednost njegovu: on je Bog sudac!

I nebesa oglasiše pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.)

7 “Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj!

Slušaj, narode moj, što æu ti kazati, Izrailju, što æu ti javiti. Ja sam Bog, Bog tvoj.

8 Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom.

Neæu te za žrtve tvoje karati; tvoje žrtve paljenice svagda su preda mnom.

9 Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova:

Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvojega, ni jariæa iz torova tvojih.

10 tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim.

Jer je moje sve gorsko zvijerje, i stoka po planinama na tisuæe.

11 Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima.

Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je.

12 Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja.

Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj.

13 Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca?

Zar ja jedem meso volujsko, ili krv jareæu pijem?

14 Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje!

Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj višnjemu zavjete svoje.

15 I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti.”

Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviæu te, i ti me proslavi.”

16 A grešniku Bog progovara: “Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj?

A bezbožniku reèe Bog: zašto kazuješ uredbe moje i nosiš zavjet moj u ustima svojima?

17 Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš?

A sam mrziš na nauku, i rijeèi moje bacaš za leða.

18 Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima.

Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljuboèincima imaš dijel.

19 Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare.

Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prijevare.

20 U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje.

Sjediš i govoriš na brata svojega, sina matere svoje opadaš.

21 Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči.”

Ti si to èinio, ja muèah, a ti pomisli da sam ja kao ti. Oblièiæu te, metnuæu ti pred oèi grijehe tvoje.

22 Shvatite ovo svi vi koji Boga zaboraviste, da vas ne pograbim i nitko vas spasiti neće.

Razumijte ovo koji zaboravljate Boga! inaèe æu zgrabiti, pa neæe niko izbaviti.

23 Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje.

Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu na žrtvu i koji je putem na opazu. Ja æu mu pokazati spasenje Božije.