Psalmi 2

1 Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?

2 Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:

3 “Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!”

4 Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.

5 Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:

6 “TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom.”

7 Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: “Ti si sin moj, danas te rodih.

8 Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.

9 Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski.”

10 Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.

11 Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,

12 da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!