Psalmi 2

1 Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?

Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?

2 Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:

Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika njegova.

3 “Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!”

“Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov.”

4 Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.

Onaj, što živi na nebesima, smije se, Gospod im se potsmijeva.

5 Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:

Pa im govori u gnjevu svojem i jarošæu svojom zbunjuje ih:

6 “TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom.”

“Ja sam pomazao cara svojega na Sionu, na svetoj gori svojoj.”

7 Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: “Ti si sin moj, danas te rodih.

Kazaæu naredbu Gospodnju; on reèe meni: “ti si sin moj, ja te sad rodih.

8 Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.

Išti u mene, i daæu ti narode u našljedstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.

9 Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski.”

Udariæeš ih gvozdenom palicom; razbiæeš ih kao lonèarski sud.”

10 Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.

Sad, carevi, orazumite se; nauèite se sudije zemaljske!

11 Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,

Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.

12 da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!

Poštujte sina, da se ne razgnjevi, i vi ne izginete na putu svome; jer æe se gnjev njegov brzo razgorjeti. Blago svjema koji se u nj uzdaju!