Psalmi 141
1 Psalam. Davidov. Prizivljem te, Jahve, k meni pohitaj! Slušaj glas moj kojim tebi vapijem!
Gospode, vièem k tebi, pohiti k meni, èuj glas moljenja mojega, kad vièem k tebi.
2 Nek' mi se uzdigne molitva kao kad pred lice tvoje, podizanje mojih ruku nek' bude k'o prinos večernji!
Nek izaðe molitva moja kao kad pred lice tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos veèernji.
3 Na usta mi, Jahve, stražu postavi i stražare na vrata usana mojih!
Postavi, Gospode, stražu kod jezika mojega, èuvaj vrata usta mojih.
4 Ne daj da mi se srce zlu prikloni, da bezbožno počinim djela opaka; i u društvu zlotvora da ne blagujem poslastica njihovih!
Ne daj srcu mojemu da zastrani na zle pomisli, da èini djela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihovijeh.
5 Nek' me samo udari pravednik, ljubav je što me kara, al' ulje grešničko neće mi glavu pomazat'; zloći njihovoj oprijet ću se uvijek svojom molitvom.
Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja neæe odbaciti, ako æe i više; nego je molitva moja protiv zloæe njihove.
6 Kad strovale niz hridinu suce njihove, razumjet će kako blage bjehu riječi moje.
Rasuše se po kamenijem vrletima sudije njihove, i èuše rijeèi moje kako su blage.
Kao kad ko sijeèe i teše, tako se razletješe kosti naše do èeljusti paklenijeh. (Sheol h7585)
8 U te su, Jahve, uprte oči moje, k tebi se utječem, ne daj da mi duša propadne!
Ali su k tebi, Gospode, Gospode, upravljene oèi moje, u tebe se uzdam, nemoj odbaciti duše moje.
9 Čuvaj me od stupice koju postaviše meni, od zamki zločinaca!
Saèuvaj me od zamke, koju mi metnuše, od lukavstva onijeh, koji èine bezakonje.
10 Nek' u vlastite zamke upadnu zlotvori, a ja neka im umaknem!
Pašæe u mreže svoje bezbožnici, a ja æu jedan proæi.
